Ako ste ikada poželeli da vidite svet očima životinje, imamo dobre vesti za vas. Naučnici koji se bave vidom u boji napravili su sistem kamera i programski paket koji omogućava snimanje videa u bojama životinjskog vida.
Mnoge životinje, uključujući pčele, ptice, pa čak i sisare kao što su irvasi i miševi, mogu da vide ultraljubičastu svetlost. Zapravo, odsustvo ultraljubičaste osetljivosti kod ljudi je više izuzetak nego pravilo, piše Phys.org.
Čulni sistem
Na drugom kraju spektra vidljive svetlosti, ljudske oči imaju receptore osetljive na crveno, dok su mnoge životinje – uključujući pčele, miševe i pse – slepe za crvenu boju, kao mi za ultraljubičastu svetlost, prenosi Nauka.rs.
Čak i kad su u pitanju plava i zelena boja, koje se percipiraju širom životinjskog carstva, precizna talasna dužina svetlosti koju će neka životinja doživeti kao ‘čisto plavu’ ili ‘čisto zelenu’ specifična je od vrste do vrste. Rezultat je da ne postoje dve vrste koje vide svet u istim bojama.
Zagledajte se u nebo i znajte da je njegovo plavetnilo proizvod sunčeve svetlosti rasute po atmosferi i vašeg vlastitog čulnog sistema. Boja koju vidite je specifična za vas. U stvari, za mnoge životinje nebo je obojeno ultraljubičasto.
Hvatanje sveta u pokretu
Ako ne možemo zamisliti kako ultraljubičasto izgleda životinjama koje ga mogu videti, možemo to vizualizovati putem slika u neispravnoj boji. Na primer, u slučaju pčela koje su osetljive na tri tipa svetlosti (ultraljubičastu, plavu i zelenu), možemo prebaciti te vidljive boje u ljudski vidljivi opseg tako da je ultraljubičasto predstavljeno kao plavo, plavo postaje zeleno, a zeleno postaje crveno.
Do sada, to je moglo biti primenjeno samo na nepokretne predmete. Fotografija u neispravnoj boji počiva na nizu snimaka kroz optičke filtere koji se zatim postave jedan preko drugog, tako da sve bude u tačno istoj poziciji na svim snimcima.
To je ozbiljan nedostatak. Taj mukotrpan proces ograničava broj predmeta koji se mogu realistično uslikati. Na primer, snimanje šarenog paunovog pera iz stotinu različitih uglova zahtevalo bi skidanje i postavljanje svakog filtera stotinu puta.
Još gore, sva informacije u vezi sa kretanjem su odbačene, a živi svet je u stalnom pokretu.
Prvi izazov bio je pravljenje kamere koja istovremeno snima u ultraljubičastom i vidljivom spektru svetlosti. Rešenje je bilo u razdvajanju zrakova.
Specijalizovana optička oprema reflektuje ultraljubičasto svetlo kao da je ogledalo, ali omogućava vidljivoj svetlosti da prođe, baš kao providno staklo.
Istraživači su postavili dve kamere (jednu modifikovanu da snima u ultraljubičastom spektru) u 3D odštampano kućište, tako da je modifikovana kamera primala reflektovano ultraljubičasto svetlo, dok je obična kamera primala vidljivo svetlo. Preklopili su i sinhronizovali snimke dve kamere, a niz koraka konverzije omogućio im je da izračunaju količinu svetlosti koja je stigla do senzora obe kamere. Na osnovu toga su mogli da procene količinu svetlosti koju bi oko životinje uhvatilo ako bi posmatrala scenu sa tačke gledišta kamere.
Probajte sami
Svi kodovi neophodni za primenu video konverzije i planovi sistema kamera su slobodno dostupni na internetu, zajedno sa objašnjenjem kako napraviti kameru.
Drugi istraživači mogu da prave vlastite kamere kako bi došli do odgovora na pitanja kako druge vrste vide svet.
Možemo snimiti ples paunova i videti kako njihovo divno perje izgleda ženkama. Snimci pokazuju da to perje izgleda još živopisnije njima nego nama.
Možemo precizno opisati kako gusenice izgledaju pticama predatorima i razumeti zašto ih neočekivani prikaz šarenih obrazaca otera. Možemo postavljati pitanja kako se životinje kreću između tačaka na tlu šume da bi istakle ili sakrile svoje boje.
Možemo osigurati da stakleni zidovi budu dovoljno vidljivi pticama koje se inače sudaraju s njima.
Tek sad, kada smo počeli da snimamo prirodni svet u bojama koje vide životinje, počinjemo da primećujemo koliko mnogo informacija ima oko nas. Otkrića vas čekaju u vlastitom dvorištu – kažu naučnici.
