Nisu prošle ni dve godine od trenutka kada su Indija i Pakistan razmenjivali raketne udare i kada je svet sa zebnjom pratio da li će dva nuklearna suseda preći tačku bez povratka. A sada, u prvim mesecima 2026. godine, Pakistan se pojavljuje na međunarodnoj sceni u sasvim drugačijoj ulozi – kao zemlja koja aktivno gradi mir, vodi diplomatsku ofanzivu i traži mesto za stolom na kome se odlučuje o budućnosti regiona.
Ovaj zaokret nije slučajan. Iza njega stoji promišljena strategija, strpljivo tkana kroz mesece krize, pregovora i pažljivo birane retorike.
Primirje iz maja 2025. – početak novog poglavlja
Sve je počelo dramatično. Nakon što je Indija u maju 2025. godine izvela raketne udare na delove Pakistana i Pakistanom kontrolisanog Kašmira, pravdajući to udarima na „terorističku infrastrukturu“, usledila je eskalacija koja je za kratko vreme prerasla u direktnu razmenu vatre između vojnih instalacija dveju zemalja. Svet je bio na ivici daha.
Primirje je proglašeno 10. maja 2025. godine – po svemu sudeći uz posredovanje Sjedinjenih Država – i od tada, uprkos povremenim optužbama o kršenju sporazuma s obe strane, drži se. Trupe su se postepeno povukle na mirnodopske pozicije. Topovi su utihnuli. Ali diplomatska bitka tek je počela.
Pakistan bira priču o miru
U danima i nedeljama koji su usledili, Pakistan je krenuo sasvim drugačijim putem od onoga što bi mnogi očekivali. Umesto da slavi vojni otpor ili produbljuje neprijateljstvo, Islamabad je pokrenuo intenzivnu međunarodnu diplomatsku ofanzivu s jasnom porukom – Pakistan je odgovorna zemlja, zagovornik mira i stabilnosti u Južnoj Aziji.
Premijer je krenuo u petodnevnu diplomatsku turneju koja je obuhvatila Azerbejdžan, Tursku, Iran i Tadžikistan. Nije reč o uobičajenim rutinskim posetama – svaka od njih nosila je konkretne poruke i rezultate. Pakistan je tražio saveznike u priči u kojoj sebe prikazuje kao žrtvu agresije, ali i kao zreliju stranu koja je sposobna za dijalog.
Taj napor naišao je na plodno tlo. Iran je javno zahvalio Pakistanu na solidarnosti. Pakistan je pohvaljen kao posrednik sposoban da premosti jaz između strana u sukobu – i u Južnoj Aziji i u širem regionalnom kontekstu.
Diplomatija kao nova moć
Ono što je posebno zanimljivo u pakistanskom pristupu jeste svesno i promišljeno korišćenje diplomatije kao instrumenta moći – ne samo kao pratnje vojnoj snazi, već kao primarne arene u kojoj se vodi moderna geopolitička borba.
Analitičari koji prate ovu temu primećuju da Pakistan više ne reaguje defanzivno na indijske optužbe o podršci terorističkim grupama – već ih aktivno poriče i zahteva nezavisne međunarodne istrage, postavljajući sebe u poziciju onoga ko nema šta da krije. Istovremeno, Pakistan je pojačao saradnju sa SAD u oblasti borbe protiv terorizma, predavši Amerikanima visokorangiranog operativca ISIS-K, što je snažan signal o nameri da se pozicionira kao pouzdan partner na Zapadu.
Decembra 2025. izveštaj UN eksperata zvanično je identifikovao Indiju kao stranu koja je prva eskalirala – što je Pakistan proglasio diplomatskom pobedom.
Regionalni mirotvorac ili pametna geopolitika
Pitanje koje se neizbežno nameće jeste – da li je pakistanski diplomatski zaokret iskren ili je reč o proračunatom geopolitičkom pozicioniranju? Verovatno jedno ne isključuje drugo.
Pakistan se decenijama nalazio pod teretom međunarodne percepcije kao nestabilna zemlja koja podržava ekstremizam i hronično živi na ivici državnog bankrota. Kriza iz 2025. godine, paradoksalno, pružila mu je priliku da tu priču promeni. Kada je svet gledao, Pakistan je odabrao da bude onaj koji traži primirje, koji govori o dijalogu i koji aktyvno gradi koalicije mira.
Ova promena tona i strategije donosi merljive rezultate. Pakistan je ponovo prisutan na forumima kao što su UN, Šangajska organizacija za saradnju i Organizacija islamske saradnje, i to ne kao osumnjičena strana, već kao glas umerenosti. Ministar odbrane je krajem 2025. javno rekao da je Pakistan „ponovo uspostavio sebe kao uvaženi glas u regionalnim i međunarodnim forumima“ – što je rečenica koja bi pre godinu dana zvučala gotovo nemoguće.
Pakistan i Zapad – novo traženje ravnoteže
Posebno je zanimljivo pratiti pakistansko balansiranje između Zapada i Kine, dve sile čiji su interesi u ovom regionu često suprotni. Pakistan je tradicionalno bliski saveznik Kine kroz Kinesko-pakistanski ekonomski koridor, ali istovremeno traži normalizaciju odnosa sa SAD.
Ovaj tandem nije jednostavan za upravljanje, ali pakistanska diplomatija očigledno ulaže napor da se pokaže kao zemlja koja može biti partner svima – što joj u trenutnom multipolarnom svetu, gde blokovi nisu više jasno podeljeni, daje određenu stratešku vrednost.
Šta donosi 2026. godina
Na početku 2026. godine, svet pažljivo prati da li će Pakistan uspeti da održi diplomatski zamah koji je stekao. Rukovanje između indijskog i pakistanskog zvaničnika u Daki krajem januara izazvalo je opatrni optimizam – možda je i dijalog između dve atomske sile ponovo moguć.
Pakistan je najavio da će nastaviti da se aktivno uključuje u mirovna nastojanja u zapadnoj Aziji, posebno u kontekstu sukoba u Gazi i nestabilnosti u Avganistanu. Ministar inostranih poslova je u martu 2026. imao razgovore i sa saudijskim i sa američkim zvaničnicima, naglašavajući potrebu za dijalogom kao jedinom trajnim rešenjem.
Lekcija za ostatak sveta
U vreme kada se čini da je svet sve više podeljen, a dijalog sve ređi, pakistanski primer – ma koliko bio nedovršen i nesavršen – podstiče na razmišljanje. Zemlja koja je pre manje od godinu dana bila na ivici rata, danas traži mesto za diplomatskim stolom i gradi sliku odgovornog regionalnog aktera.
To nije garancija trajnog mira. To nije ni kraj tenzija s Indijom. Ali jeste dokaz da čak i u najosetljivijim geopolitičkim situacijama postoji prostor za proračunatu smirenost i diplomatsku mudrost – i da te dve stvari, kada se pravilno primene, mogu promeniti priču koju svet priča o vama.
