Italija se suočava sa ozbiljnim problemom gubitka mlade i kvalifikovane radne snage koja sve češće bira inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada i života. Ovaj trend može imati dalekosežne posledice po italijansku ekonomiju, koja već duže vreme pokušava da se oporavi od različitih unutrašnjih i globalnih ekonomskih šokova.
Marlen di Noko, mlada Italijanka koja je studirala inženjering u Nemačkoj, vratila se u Italiju zbog nostalgije, ali se suočila sa realnošću italijanskog tržišta rada. Uprkos visokom obrazovanju, Marlen radi za nevladinu organizaciju u Rimu sa nestabilnim ugovorom, koji joj svake godine mora biti prekinut kako ne bi stekla pravo na radni odnos na neodređeno vreme. Ovo je primer kako italijansko tržište rada nije prilagođeno potrebama mladih profesionalaca.
Prema statistikama, čak 40% zaposlenih mlađih od 34 godine radi na osnovu ugovora na određeno vreme ili sezonski, što je znatno više u poređenju sa starijom radno sposobnom populacijom. Ovakva nestabilnost i nesigurnost su glavni razlozi zbog kojih mladi Italijani napuštaju zemlju.
Značajan broj mladih se odlučuje za rad „na crno“ zbog visokih poreza i doprinosa, što dodatno komplikuje situaciju. Marlen napominje da veliki broj njenih vršnjaka radi pod nesigurnim uslovima i da često moraju „da varaju“ kako bi preživeli, aludirajući na rad bez prijavljivanja i plaćanja poreza.
Prosečna godišnja bruto plata u Italiji iznosi oko 27.000 evra, što je ispod proseka Evropske unije, a mladi do 34 godine zarađuju u proseku oko 16.000 evra godišnje. Ove cifre dodatno potenciraju razloge za emigraciju mladih talenata u potrazi za stabilnijim i bolje plaćenim poslovima.
Tekst ne osvetljava dodatne mere koje italijanska vlada može preduzeti kako bi zadržala svoje mlade talente, kao ni moguće dugoročne ekonomske posledice ovog trenda emigracije. Takođe, zanimljivo bi bilo istražiti kakve inicijative postoje na nivou EU ili međunarodno koje bi mogle pomoći Italiji u suočavanju sa ovim izazovom. Da bi se ovaj problem rešio, potrebno je sistemsko delovanje koje uključuje poboljšanje uslova rada, smanjenje poreza i doprinosa, kao i kreiranje stabilnih i dugoročnih prilika za mlade.
