Geopolitička šahovska tabla Evrope upravo je postala mnogo opasnija. Dok su oči sveta uprte u frontove u Ukrajini, jedan sastanak u Minsku tiho je, ali drastično, pomerio kazaljke na satu bezbednosti Starog kontinenta.
Odluka Vladimira Putina da udovolji zahtevu svog saveznika Aleksandra Lukašenka i rasporedi najnoviji hipersonični raketni sistem „Orešnik“ (Oreshnik) na teritoriju Belorusije nije samo simbolična podrška. To je potez koji fundamentalno menja strateški balans i vreme reakcije NATO alijanse u slučaju potencijalnog sukoba. Zašto ovaj sistem izaziva toliku nervozu od Varšave do Berlina i šta to zapravo znači za budućnost evropske bezbednosti?
Poruka Zapadu ispisana hipersoničnom brzinom
Sistem „Orešnik“ nije oružje iz prošlog veka. Reč je o najnovijem ruskom adutu – balističkoj raketi srednjeg dometa koja poseduje hipersonične sposobnosti.
Za razliku od tradicionalnih projektila, „Orešnik“ se kreće brzinama koje višestruko premašuju brzinu zvuka (prema nekim izvorima i do 10 maha), što ga čini izuzetno teškim, ako ne i nemogućim, za presretanje postojećim sistemima protivvazdušne odbrane koje poseduje Zapad. Raspoređivanjem ovih sistema u Belorusiji, Rusija efektivno stavlja ključne evropske prestonice i vojne baze u domet od svega nekoliko minuta. To drastično smanjuje „prozor“ za donošenje odluka u kriznim situacijama, stvarajući pritisak na lidere NATO zemalja kakav nismo videli još od Hladnog rata.
Lukašenkov „nuklearni kišobran“
Za Aleksandra Lukašenka, dolazak „Orešnika“ je ostvarenje dugogodišnje želje za čvršćim bezbednosnim garancijama. Beloruski lider već duže vreme upozorava na ono što on naziva „militarizacijom susednih zemalja“, pre svega Poljske i baltičkih država.
Postavljanjem ovako moćnog oružja na svoju teritoriju, Minsk šalje jasnu poruku: svaki pokušaj napada na Belorusiju tretiraće se kao napad na Rusiju, sa svim (pa i nuklearnim) posledicama koje to nosi. „Orešnik“ u ovom kontekstu služi kao ultimativno sredstvo odvraćanja. Lukašenko je, tokom sastanka Vrhovnog državnog saveta Savezne države, bio vrlo eksplicitan, tražeći da se ovaj sistem uvrsti u odbrambene planove kako bi se „ohladile usijane glave“ na Zapadu.
Tehnička nadmoć kao psihološko oružje
Ono što „Orešnik“ čini posebno zastrašujućim nije samo njegova brzina, već i njegova bojeva moć. Iako detaljne specifikacije ostaju vojna tajna, poznato je da ovaj sistem može nositi višestruke bojeve glave (MIRV), koje se u završnoj fazi leta razdvajaju i pogađaju različite ciljeve nezavisno.
To znači da jedna raketa može da neutrališe više strateških tačaka istovremeno. Čak i u konvencionalnoj (nenuklearnoj) verziji, kinetička energija udara pri hipersoničnoj brzini je toliko velika da može uništiti utvrđene podzemne bunkere. Putinova izjava da će ovi kompleksi biti u pripravnosti već u drugoj polovini naredne godine ukazuje na to da Moskva ne blefira, već ubrzano radi na masovnoj proizvodnji i operativnoj primeni ove tehnologije.
Nova gvozdena zavesa?
Raspoređivanje „Orešnika“ dolazi kao direktan odgovor na odluke zapadnih sila da dozvole Ukrajini korišćenje njihovih raketa dugog dometa za udare duboko u rusku teritoriju. Kremlj ovim potezom demonstrira princip eskalacije: na svaki potez Zapada, Moskva odgovara asimetrično i preteće.
Ovo neminovno vodi ka novoj trci u naoružanju. NATO će biti primoran da pojača svoje prisustvo na istočnom krilu, verovatno razmeštanjem sopstvenih raketnih sistema srednjeg dometa u Evropi, što nas vraća u opasnu dinamiku kakva je postojala pre potpisivanja sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa (INF) krajem osamdesetih godina. Belorusija, nekada tampon zona, sada postaje isturena tvrđava ruske vojne moći.
Zaključak
Odluka o stacioniranju sistema „Orešnik“ u Belorusiji predstavlja jednu od najozbiljnijih eskalacija u bezbednosnoj arhitekturi Evrope u 21. veku. Granica između mira i totalnog sukoba postaje sve tanja, a vreme za reakciju sve kraće. Dok političari govore o odvraćanju i stabilnosti, realnost na terenu sugeriše da se Evropa militarizuje brzinom bez presedana. Ovo nije samo taktičko pomeranje figura na mapi; to je strateško upozorenje da su pravila igre promenjena i da nova generacija oružja diktira nove, mnogo opasnije uslove suživota na kontinentu. Ostaje da se vidi da li će ovaj potez zaista „ohladiti glave“ ili će zapaliti fitilj koji već predugo gori.
