Naučnici iz Mastrihta su, čini se, razotkrili tajnu nastanka identičnih blizanaca kroz jedan neočekivani proces koji demonstrira brz rast embriona u vrlo ranim fazama, a zatim se deljenjem na dva identična dela stvara ova jedinstvena pojava.
Otkriće ovog procesa je rezultat istraživanja sintetičkih embriona van materice.
‘Otkrili smo ono što se dešava u materici izvan nje’, rekli su vodeći naučnici Klemens van Blitersvajk i Erik Vrij, čije su studije objavljene u časopisu ‘Advanced Materials’.
Brzi rast se događa u blastocisti, strukturi sličnoj balonu koja kasnije postaje placenta.
Kada ovaj balon prebrzo raste, grupa ćelija koja se razvija u embrion se deli na dva, stvarajući identične blizance, a u nekim slučajevima čak i trojke ili četvorke, prema tvrdnjama naučnika.
Tim istraživača iz Medicinskog centra Univerziteta u Mastrihtu (UMC+) i Instituta MERLN prvi put su uspeli da stvore sintetički embrion 2018. koristeći mišje matične ćelije.
Prošle godine su izraelski istraživači uspeli da urade isto s ljudskim matičnim ćelijama, a sada se sintetički embrion jednojajčanih blizanaca ‘uzgaja’ u Mastrihtu.
Ovo otkriće je delom posledica automatizovanog procesa istraživanja koji koriste istraživači iz Mastrihta, poznat kao „skrining visoke propusnosti“.
Ova vrsta skrininga im omogućava da istovremeno ispituju hiljade, potencijalno čak i milione ćelijskih struktura i izlažu ih različitim uslovima.
Međutim, iako je sada jasno kako se sintetički embrion razvija u identične blizance, nije nužno da se ovaj proces odvija tokom prirodne oplodnje, prema tvrdnjama Van Blitersvajka.
Naučnici veruju da bi ova otkrića mogla da doprinesu razumevanju pobačaja i plodnosti.
U blizanačkim trudnoćama, komplikacije češće nastaju tokom ranog implantacije, a nova saznanja mogu pomoći u njihovom sprečavanju ili lečenju.
Osim istraživanja procesa formiranja identičnih blizanaca, naučnici su fokusirani i na razvoj tkiva za pacijente kojima su donatorski organi nedostupni, budući da se u sintetičkim embrionima već može videti početak formiranja organa.
‘U početku želimo da istražimo da li možemo da uzgajamo crvena krvna zrnca. Očekujem da će u bliskoj budućnosti postati jasno da li je to izvodljivo’, rekao je Van Blitersvajk.
Uprkos potencijalnim etičkim pitanjima, naučnici nisu zabrinuti, verujući da postoji velika podrška za nova istraživanja.
