Finansijsko planiranje može biti zastrašujuće, pogotovo ako se ne razumemo u osnovne finansijske principe i termine. Na sreću, postoje stručnjaci koji su tu da pomognu. Ukoliko se osećate zbunjeno ili ne znate kako da započnete sa svojim financijskim planiranjem, pročitajte neke od saveta koje je Karolina Herbut finansijska savetnica, edukatorka i biznis kouč-preduzetnica dala nama u odgovorima na naša pitanja.
Karolina kroz kroz svoje kurseve, konsultacije i edukaciju pomaže fizičkim i pravnim licima da preuzmu kontrolu nad svojim ličnim finansijama.
Koji su Vaši saveti za štednju u ovoj godini?
Krenuti korak po korak i istrajati. Odrediti koji iznos i za šta želimo da uštedimo i napraviti detaljan plan raspoređivanja novca na mesečnom nivou. Potrebno je da grupišite troškove i napravite plan koliko ćete na koju grupu potrošiti u mesecu. Štedite na krupnim stvarima i ponavljajućim troškovima pa onda na „sitnim“. Istražite kategoriju troškova u kojoj imate najviše prostora za štednju (npr. hrana, auto). Puno se štedi ako planiramo obroke za narednu nedelju i u šoping idemo sa spiskom šta planiramo da kupimo. Odvojite bar 5 CHF (ili koliko odredite) dnevno u neku kasicu.
Neka štednja postane vaša automatska navika. Pre kupovine postavite sebi pitanje: da li ću ovo koristiti. I jako je važno da se i okružimo ljudima koji isto rade na ovim temama da bismo ostali motivisani. Treba svakom franku, evru, dinaru odrediti namenu na šta ćemo ih usmeriti. To postižemo kreiranjem finansijskog plana, plana svesnog trošenja i zarađivanja. U skladu sa našim kratko i dugoročnim ciljevima odredimo za npr. naredni mesec (a možemo i za narednu godinu) na šta i koliko ćemo maksimalno trošiti. I koliko ćemo da se potruditi da zaradimo.
Nije to ništa komplikovano, i verujem da mnogi čitaoci već i sada prave neke okvirne planove kako da rasporede svoj novac, samo je pitanje koliko to detaljno čine. Ako želite da imate veću kontrolu nad finansijama i da svesno upravljate novcem, vođenje lične evidencije je ključno. Ono što ne pratimo detaljno ne možemo da ni unapredimo. Redovno praćanje će nam omogućiti da vidimo mogućnosti za da negde optimizujemo-smanjimo troškove, da usmerimo na nešto što nam je važnije. Bila da to na papiru činimo, u molbilnoj aplikaciji ili u tabeli.
Rat, inflacija kako pametno uložiti novac u kriznim vremenima?
Ovo često pitaju moji klijenti i odgovor zavisi od osobe do osobe, jer svi mi imamo različit stepen tolerancije na rizik, različite ciljeve, očekivanja i mogućnosti. Ono što možemo generalno reći je da oni koji pametno ulažu znaju da ne treba “sva jaja držati u istoj korpi”, to jest ne treba ulagati samo u jednu vrstu imovine, već treba rasporediti novac, diverzifikovati portfolio.
Tako ćemo smanjiti rizik ulaganja. I sa manje novca je moguće smanjiti rizik ulaganja. Ne postoji jedan pravi izbor, zato svako treba prvo da se upozna sa različitim štednim i investicionim proizvodima, da znaju koji prinos i rizik donosi: štednja u banci, investicioni fondovi, trgovina ETF-ovima na berzi, trgovina obveznicama ili akcijama, ulaganje u zlato, nekretnine, kriptovalute. Osoba može sam da istražuje, a može da pohađa neke edukacije ili popriča sa nekim savetnikom ili koučem na ovu temu.
Svaka od ove imovine ima svoje prednosti.
Premda mnogi sa naših prostora vole ulaganja u nekretnine, sa velikim povećanjima cene kvadrata sve više građana, potencijalnih investitora se zapita: da li je nekretnina najbolja opcija za ulaganje mog novca? Koji načini ulaganja postoje a da ne moram da uložim 100,000 evra, već mogu da krenem i sa 100 – 1,000 – 5,000 – 10,000 evra? Ulaganje u investicione fondove, ETF-ovi isto postaju sve popularniji kako su kamate u bankama manje (pogotovo u inostranstvu, dok u Srbiji mogu da se nađu još dobre kamatne stope).
Neplanirani troškovi
Karolina napominje da su neplanirani troškovi ono na šta trebamo obratiti pažnju, jer za te troškove uglavnom znamo da će pre ili kasnije nekad desiti.
Zato jeste važno da i to uključimo u naš mesečni finansijski plan što je zapravo plan raspoređivanja novca – u deo za ostale troškove (desi se da nešto zaboravimo da dodamo u naš plan, desi ne kvar bojlera, dobijemo poziv na rođendan koji nismo planirali i treba da kupimo poklon itd). Isto je važno da imamo neki svoju zlatnu rezervu-fond sigurnosti- to je deo ušteđevine iz kojeg možemo uzeti novac ako zatreba za nešto van plana.
Kredit je postao sve češća opcija ljudi u Švajcarskoj ako ne i jedina opcija za kupovinu stana. Na pitanje kako se pripremiti za taj korak, Karolina odgovara:Prvo treba čovek da sedne, stavi sve na papir to sagleda iz više ugla. Pogledamo koliko sada plaćamo kiriju i kada sve troškove poplaćamo koliko uspevamo mesečno da uštedimo?
Da biste ovo precizno znali, morate da bar koji mesec vodite detaljnu evidenciju svojih primanja i troškova. Tako ćete jasno videti koliku ratu kredite biste mogli da podnesete a da to ne predstavlja opretećenje i rizik za vaš budžet. Na primer u Srbiji je moguće do 50-60% neto plate opteretiti ratom stambenog kredita. Neki inostrani stručnjaci npr. predlažu da se neto plata ne optereti sa više od 25% ratom.
To znači jelda da ako bi vaša rata stambenog kredita bila 1000 CHF, onda treba da neto prihodi budu oko 4000CHF. Ili ako gledate na nivou vašeg domaćinstva ako sa partnerom planirate da živite zajedno. npr. 2000 CHF rata, a vaši ukupni neto prihodi u idealnom slučaju bi trebali da budu oko 8000 CHF. Ako gledamo model maksimalnog opterećenja rate iz Srbije ona Ako su ukupna primanja domaćinstva 8000 CHF, recimo da ne bi trebalo da rata bude više od 4000-4800 CHF.
Ako ste do sada npr. 1500 CHF izdvajali za kiriju i jedva vam je ostalo nešto viška, a po računicama banke ispada da bi vaša rata bar 2000 CHF bila, onda je važno da se zapitate – da li je realno da biste vi to mogli da plaćate a da upadnete u finansijske probleme?
Treba da istražite i cene nekretnina koje biste mogli-želeli da kupite i da zatražite informativne ponude od banaka. Jako je važno da se dobro informišete oko svih dodatnih troškova koje prate kupoprodaju nekretnine, od poreza, administrativnih troškova, a onda i troškova kredita, osiguranja, i slično. Nemojte zaboravite da u kalkulaciju uključite troškove eventualnih popravki, renoviranja, kupovinu nameštaja i bele tehnike, a i preseljenje vaših postojećih stvari ako su krupnije.
S obzirom da je stambeni kredit dugoročan kredit, važno je da građani dugoročno procene svoje finansijske mogućnosti, te da pri planiranju kupovine nekretnine ne razmišljaju samo “kako da kupim moj stan iz snova”, već onim “šta su moje mogućnosti”.
Ne treba previše žuriti, nego napraviti svesnu odluku – da li ostati još neko vreme u podstanarstvu ili ući u kredit, ali da treba biti realan kod toga šta možemo da priuštimo. Isto ne treba zaboraviti da mi kao podstanari možemo da menjalo stanove I lokacije, a kada kupimo nekretninu to nas vezuje. I definitivno nije svejedno da li nekretninu kupujete za svoj život iz kao investiciju – za izdavanje.
Šta je potrebno znati pre uzimanja kredita?
Ako pričamo uopšteno o kreditima – važno pitanje je ‘koliko mi novca fali’ i da li je to nešto što svakog meseca fali. Sada je porasla i inflacija i cene svega i građani treba da vide da li je to nešto što primećuju iz meseca u mesec. Ako mi ovog meseca ne možemo da pokrijemo svoje troškove, a vidimo da nećemo moći ni sledećeg, zašto mislimo da ćemo, ako se zadužimo, moći da plaćamo ratu?
Tako da, ako neko već ima problem sa namirivanjem svojih troškova, mora da razmotri najpre da li može da eventualno poveća svoje prihode ili smanji troškove. Kod zaduživanja treba pogledati i po kojim kamatama se zadužujemo.
Dozvoljeni minus je najskuplje zaduživanje. On u proseku, prema podacima Narodne banke Srbije, u Srbiji košta oko 30 odsto na godišnjem nivou. Znači ako se neko zaduži 100.000 dinara, on će godišnje preko 30.000 dati samo za kamatu. Sledeći najskuplji proizvod su kreditne kartice, gde nas kamata košta između 15 i 25 odsto na godišnjem nivou. Tek onda dolaze keš krediti, refinansirajući…
Što se tiče još kamata – sada su u ponudi uglavnom varijabilne kamatne stope i ljudi treba da budu svesni toga kako to može da se promeni kroz vreme zbog rasta euribora, da se ne bi desilo da nas nešto snađe nespremne.
Karolina zaključuje da kod zaduživanja moramo da vodimo računa da to ne bude do krajnjih granica naših mogućnosti jer ćemo se onda, ako iskoči neki trošak ili se poveća rata zbog rasta kamata, naći u velikim finansijskim problemima.
Ukoliko vam zatreba još korisnih informacija i saveta o upravljanju finansijama, na sajtu herbutkarolina.com možete da preuzmete besplatno i finansijski izazov: kalendar štednje sa 30 predloga.
