Švajcarski svemirski teleskop CHEOPS pronašao je vrstu dugine na planeti udaljenoj 637 svetlosnih godina od nas. Posmatranje takozvane „Slave“ verovatno je prvo otkriće ovog fenomena izvan našeg solarnog sistema.
Međutim, potrebna su dalja istraživanja kako bi se potvrdilo da li je posmatranje na planeti poznatoj kao „WASP-76b“ zaista bilo slava, saopštila je Univerzitet u Ženevi, koji vodi naučne operacije za CHEOPS, u petak. Naučnici su svoje otkriće predstavili u studiji u časopisu „Astronomy & Astrophysics“.
Slava je slična duginom raspršivanju svetlosti koje izgleda kao aureola. Ona se pojavljuje kada se svetlost reflektuje dok prolazi kroz oblak savršeno uniformnih kapljica. U slučaju Zemlje, te kapljice su napravljene od vode.
Međutim, priroda ovih kapljica na WASP-76b još uvek je misterija, prema saopštenju univerziteta. One bi mogle biti napravljene od gvožđa, jer je ovaj element već otkriven na površini planete.
„Razlog zašto takav sjaj nikada nije primećen izvan našeg solarnog sistema je taj što ovaj fenomen zahteva veoma specifične uslove“, objasnio je prvi autor Olivier Demangeon u saopštenju za medije. „Prvo, atmosferske čestice moraju biti gotovo savršeno sferične, potpuno uniformne i dovoljno stabilne da budu posmatrane tokom dugog vremenskog perioda. Ove kapljice moraju direktno biti osvetljene od strane zvezde domaćina planete, a posmatrač – u ovom slučaju CHEOPS – mora biti u pravom položaju.“
Otkriće ovakvih sitnih fenomena na tako velikoj udaljenosti omogućiće naučnicima da prepoznaju druge jednako važne fenomene, prema Univerzitetu u Ženevi. Na primer, refleksiju zvezdane svetlosti na tečnim jezerima i okeanima, što je neophodan uslov za naseljivost.
WASP-76b pažljivo su proučavali astronomi od njegovog otkrića 2013. godine. Ispitivanja su otkrila da je ova gasovita džinovska planeta karakteristična po ekstremnim uslovima, sa kišom od gvožđa i temperaturama do 2.400°C. Hemijski elementi koji bi na Zemlji formirali stene tamo se tope i isparavaju, pre nego što kondenzuju na malo hladnijoj noćnoj strani i formiraju oblake.
