Svi znamo kakav je fizički osećaj biti pod stresom: znojavi dlanovi, ubrzan um i potreba za hitnim odlaskom do kupatila pre važnog događaja. Međutim, malo je ljudi svesno kako stres može ostaviti dugoročne posledice na naše zdravlje, često na način koji može ozbiljno ugroziti naš organizam.
Stres i srce
Stres na poslu može značajno povećati rizik od srčanih bolesti. Istraživanje naučnika s Univerziteta Laval u Kvebeku otkrilo je da osobe koje se suočavaju sa velikim stresom na poslu i koje nisu zadovoljne svojim radnim okruženjem imaju dvostruko veću verovatnoću da razviju atrijalnu fibrilaciju, poznatu kao AF ili AFib. Ova studija pokazuje da stres može dovesti do čak 97% većeg rizika od razvoja ovog stanja u poređenju sa radnicima koji nisu izloženi stresu.
Stres i mozak
Stres ne utiče samo na srce; može imati duboke posledice i na mentalno zdravlje. Britanska studija je pokazala da mladi radnici izloženi velikom stresu imaju dvostruko veću verovatnost da pate od depresije. Otprilike svaki šesti Britanac pati od depresije, a žene su podložnije mentalnim problemima. Istraživanje s Kraljevskog koledža u Londonu je utvrdilo značajan porast slučajeva depresije među osobama koje obavljaju veoma zahtevne poslove, s 14% žena i 10% muškaraca pogođenih ovim poremećajem.
Stres i plodnost
Stres na poslu može uticati i na plodnost. Studija iz 2014. godine objavljena u časopisu Human Reproduction pokazuje da žene koje se osećaju “veoma pod stresom” imaju 29% manje šanse da zatrudne u poređenju sa onima koje su manje stresne. Stres može ometati ovulaciju kod žena i smanjiti kvalitet sperme kod muškaraca, što može otežati parovima da dobiju decu. Hormoni oslobođeni tokom stresa, poput kortizola, mogu narušiti ravnotežu reproduktivnog sistema.
Stres i imunitet
Stres može oslabiti naš imunološki sistem, čineći nas sklonijima bolestima. Studija s Univerziteta Viskonsin-Medison pokazuje da hroničan stres može smanjiti efikasnost imunog sistema. Povišeni nivoi kortizola, hormona oslobođenog tokom stresa, mogu potisnuti imunološku funkciju, čineći nas podložnijima infekcijama kao što su prehlade i grip. Dugotrajni stres može izazvati trajnu upalu u telu, koja ne samo da oslabljuje imuni sistem već može narušiti njegovu normalnu funkciju.
Stres, stoga, nije samo prolazna nelagodnost, već ozbiljna prijetnja našem fizičkom i mentalnom zdravlju. Upravljanje stresom i pronalaženje načina za opuštanje i balansiranje može biti ključ za očuvanje zdravlja i prevenciju ozbiljnih problema.
