Kada se pomene poljoprivreda u Bosni i Hercegovini, prva asocijacija većini ljudi je upravo šljiva. Ovo voće nije samo poljoprivredna kultura; ono je deo tradicije, identiteta i istorije ovih prostora. Od čuvene rakije, preko pekmeza koji mirišu na detinjstvo, do suve šljive koja je cenjeni delikates širom Evrope, „plavo zlato“ je decenijama hranilo porodice.
Međutim, poslednjih godina svedoci smo promena u strukturi voćnjaka. Jabuka i kruška su preuzele značajan deo tržišta, nudeći stabilnije prinose i lakše skladištenje. Ipak, najnoviji trendovi i signali sa tržišta sugerišu da bi se točak sreće mogao ponovo okrenuti u korist šljive. Da li smo na pragu renesanse ovog voća i može li ono ponovo postati dominantna kultura na našim njivama?
Tradicija protiv modernih izazova
Statistika je neumoljiva, ali ona ne priča celu priču. Iako jabuka trenutno drži primat po količini proizvodnje u određenim godinama, šljiva ima jednu neprocenjivu prednost – tradiciju i specifičan kvalitet podneblja koji joj pogoduje. Sorte poput „stenlej“ (Stanley) i čačanskih sorti („rodna“, „lepotica“, „najbolja“) pokazale su se kao izuzetno otporne i rodne na ovom terenu.
Ipak, put do trona nije posut laticama. Voćari se danas suočavaju sa izazovima o kojima njihovi dedovi nisu morali da brinu. Klimatske promene donose kasne prolećne mrazeve koji mogu da „oberu“ rod pre nego što se i zametne, a tu su i snažne letnje oluje sa gradom. Pored toga, virus šarke šljive je u prošlosti desetkovao zasade, pa je obnova voćnjaka sertifikovanim, bezvirusnim sadnim materijalom postala imperativ, a ne izbor.
Evropsko tržište željno balkanske šljive
Ono što gura šljivu u prvi plan jeste nezasita potražnja zapadnog tržišta. Zemlje poput Nemačke, Austrije i Švajcarske izuzetno cene šljivu sa Balkana, pre svega kao konzumnu voćku, ali i kao sirovinu za industrijsku preradu.
Za razliku od jabuke, koje u Evropi ima u izobilju (naročito iz Poljske), kvalitetna konzumna šljiva je deficitarna roba. Tu leži ogromna šansa za domaće proizvođače. Takođe, ne treba zaboraviti ni potencijal sušene šljive. BiH ima dugu tradiciju sušenja, a suva šljiva je proizvod sa dodatom vrednošću koji ne trpi pritisak hitne prodaje kao sveže voće i postiže odličnu cenu na svetskim berzama.
Rakija kao brend, a ne samo hobi
Još jedan faktor koji bi mogao presuditi u korist šljive je profesionalizacija proizvodnje rakije. Prošlo je vreme kada se rakija pekla samo za sopstvene potrebe u „veselim mašinama“. Danas svedočimo usponu malih, porodičnih destilerija koje prave vrhunske šljivovice, stare po nekoliko godina, koje osvajaju medalje na svetskim sajmovima i prodaju se po cenama koje pariraju viskiju ili konjaku.
Da bi se ova industrija razvijala, neophodna je kvalitetna sirovina. Stare sorte poput „požegače“ su gotovo nestale, pa je sadnja novih zasada prilagođenih za destilate ključna za opstanak ovog brenda.
Šta koči brži razvoj?
Uprkos optimizmu, postoje realne prepreke. Prva je nedostatak radne snage. Berba šljive je težak fizički posao koji se i dalje uglavnom obavlja ručno, a sela su sve praznija. Mehanizovana berba je moguća za industrijsku šljivu, ali za onu konzumnu, koja ide u izvoz, ljudska ruka je nezamenljiva.
Drugi problem je usitnjenost parcela. Teško je biti konkurentan sa par stotina stabala. Udruživanje u zadruge i klastere, kao i izgradnja modernih hladnjača gde bi se voće čuvalo i čekalo bolju cenu, presudni su koraci ako BiH želi da šljiva ponovo bude broj jedan.
Zaključak
Šansa da šljiva ponovo postane najzastupljenije voće u Bosni i Hercegovini je realna i dostižna, ali neće doći sama od sebe. Potrebna je sinergija između tradicije koju ovaj region nesumnjivo poseduje i primene savremenih agrotehničkih mera koje diktira tržište 21. veka. Ako država prepozna ovaj potencijal kroz subvencije za nove zasade i sisteme za navodnjavanje, a voćari se okrenu udruživanju i standardizaciji kvaliteta, „plavo zlato“ bi ponovo moglo postati motor razvoja ruralnih sredina. Tržište Evropske unije je otvoreno i gladno kvaliteta, a na domaćim proizvođačima je da tu priliku iskoriste i vrate šljivi krunu koja joj s pravom pripada.
