Thomas Jordan, predsednik Švajcarske nacionalne banke (SNB), upozorio je da globalni događaji nastavljaju da ugrožavaju stabilnost cena u Švajcarskoj, uprkos snažnom rekordu zemlje u borbi protiv inflacije.
„U trenutnom okruženju, nesigurnost ostaje visoka i novi šokovi mogu se dogoditi u bilo kom trenutku“, rekao je on u petak. „Stoga ćemo pažljivo pratiti dalji razvoj inflacije i ponovo prilagoditi našu monetarnu politiku ako je potrebno.“
SNB je preduhitrio globalne konkurente i počeo smanjivati kamatne stope u martu, a očekuje se još dva poteza u junu i septembru. Međutim, Jordan, koji je govorio na godišnjoj skupštini akcionara centralne banke u Bernu, upozorio je da „nema garancije“ da će trenutna povoljna prognoza potrošačkih cena ostati stabilna.
Jordan sam možda neće morati da se suoči sa takvim izazovima, pošto će napustiti SNB krajem septembra nakon više od 12 godina na njegovom čelu. Ako je suditi po dosadašnjoj praksi, potencijalni naslednik je potpredsednik Martin Schlegel.
Očekivanje promene na čelu SNB-a podstaklo je neke kritičare da zatraže širu reformu načina upravljanja institucijom.
Međutim, prema šefici njenog nadzornog bankarskog saveta, institucija je dobro pozicionirana da ispuni svoj mandat u budućnosti i ne treba joj reforma.
Govoreći zajedno sa Jordanom na skupštini akcionara, Barbara Janom Steiner, predsednica Saveta SNB-a, odbacila je niz kritika upućenih na račun SNB-a, uključujući nedostatak raznolikosti, ignorisanje klimatskih briga i premali odbor za postavljanje kamatnih stopa.
„Zahtevi koji ograničavaju nezavisnost centralne banke ili oslabljuju njen institucionalni okvir kroz razblaživanje njenog mandata ili neosmišljene promene u njenoj organizacionoj strukturi ugrožavaju stabilnost cena i, na kraju, društvenu koheziju u našoj zemlji“, rekla je ona.
Klimatski protesti
Govorila je na događaju koji je često izazivao javne proteste. Klimatski aktivisti, koji kritikuju investicije SNB-a u akcije zagađujućih kompanija, ponovo su bili na terenu ove godine. Ispred mesta održavanja postavili su dva lažna bušotinska tornja i držali transparent na kojem je pisalo „Nema finansijske stabilnosti bez stabilne klime“.
Neki od protestanata kupili su i akcije centralne banke kako bi mogli direktno da se obrate skupštini. Pozvali su prisutne da uskrate formalno oslobađanje nadzornicima SNB-a jer nisu služili interesima švajcarskog stanovništva ne odustajući od kritikovanih investicija.
Aktivisti su takođe pokušali da pridobiju podršku iz Argentine kako bi opisali kako naftne kompanije u portfelju akcija SNB-a ugrožavaju njihovo zdravlje. Centralna banka im nije dozvolila ulazak na događaj rekavši da nisu akcionari, prema rečima Janom Steiner.
Jordan – stipulišući da ceni kritiku – odbacio je zahteve aktivista u završnoj izjavi, rekavši da borba protiv klimatskih promena ne spada u demokratski legitimisane zadatke SNB-a.
„Ne bi trebalo da mislite da monetarnom politikom možete rešiti sve probleme sveta“, rekao je on.
Odgovarajući na posebno pitanje, Jordan je takođe dodao da vidi dobre razloge za izbegavanje ulaganja u bitkoin. Pristalice kriptovaluta ranije su najavile pokretanje kampanje kako bi SNB primorali da deo svojih rezervi drži u bitkoinu.
Janom Steiner je takođe potvrdila stav SNB-a da se njen kapital iz akcija mora prioritetizovati pre isplata vladi. Centralna banka je otkazala ove godine godišnje transfere vladi dve godine zaredom zbog gubitaka.
Iako je institucija prijavila profit od 58,8 milijardi švajcarskih franaka (64 milijarde dolara) za prvi kvartal u četvrtak, gubitak u 2022. godini bio je tako ozbiljan da još nije jasno da li će isplata biti moguća za tekuću godinu.
To je zato što velika devizna sredstva SNB-a pojačavaju dobitke kao i manjkove. Jačina franka tokom cele godine još uvek bi mogla da poništi kvartalni profit.
SNB je javno listirana kompanija, iako su prava akcionara ograničena i ne mogu uticati na monetarnu politiku. Oko 55% njenih akcija drže švajcarski kantoni i kantonalne banke, dok se preostale akcije javno trguju. Savezna vlada Švajcarske ne poseduje nikakve akcije.