Nasilje povezano sa drogom u Francuskoj dostiglo je neviđene razmere, privlačeći veliku pažnju javnosti i vlasti. Istaknuti incidenti u gradovima poput Marseja, žarišta banditskog nasilja, i manjim zajednicama kao što su Ren i Poatje, osvetljavaju široko rasprostranjenost krize. Nasilje je postalo toliko prisutno da su francuski sudovi uveli termin narkohomicid za opisivanje smrti povezanih sa trgovinom drogama.
Nacija pod pretnjom
Bivši ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmanen nazvao je trgovinu drogom „najvećom pretnjom nacionalnom jedinstvu,“ dok je trenutni ministar Bruno Retajo upozorio da je Francuska na „prelomnoj tački,“ suočena s izborom između „potpune mobilizacije“ i „meksičanizacije“—pojma koji podseća na ekstremno nasilje povezano s drogom u Meksiku. Vlada sada smatra borbu protiv trgovine drogom „nacionalnim problemom,“ pri čemu ministar pravde Didije Migo naglašava njen značaj.
Izveštaj senatske komisije ranije ove godine oslikava sumornu sliku, opisujući neka područja kao „preplavljena“ kriminalom povezanim s drogom. Javna zabrinutost je velika, pri čemu značajna većina francuskih građana izražava strah zbog uticaja trgovine drogom na bezbednost i društvo.
Dinamika tržišta roge
Nelegalno tržište droge u Francuskoj donosi procenjenih 3,5 milijardi evra godišnje. Dok je kanabis i dalje najčešće korišćena droga, upotreba kokaina je naglo porasla, prateći globalne trendove u dostupnosti i čistoći narkotika. Moderni švercerski putevi, uključujući one iz Francuske Gvajane, i inovativne metode distribucije, poput marketinga na društvenim mrežama i kućne dostave, pojednostavili su pristup potrošačima.
„Uberizacija“ trgovine drogom učinila je nabavku narkotika jednostavnom poput naručivanja hrane, dok dileri koriste platforme poput Snapchat-a, WhatsApp-a i Telegram-a za dolazak do kupaca. Istovremeno, čistoća droga, uključujući kanabis i kokain, značajno je porasla, dodatno povećavajući zdravstvene rizike.
Izazovi u borbi protiv trgovine
Francuski pristup borbi protiv trgovine drogom, zasnovan na zabrani, kritikuje se zbog neefikasnosti. Uprkos značajnim ulaganjima u policiju i pravosudni sistem, tržište nastavlja da raste. Kritičari tvrde da kaznene mere usmerene na potrošače ne rešavaju osnovne uzroke korišćenja droga i malo doprinose prekidu širih tržišnih dinamika.
Stručnjaci poput Žan-Pjera Kuterona, kliničkog psihologa specijalizovanog za zavisnosti, i Mari Žofre-Rustid, sociologa, zalažu se za alternativne strategije. One uključuju fokusiranje na ponašanje potrošača i sprovođenje preventivnih mera, naročito među mladima, slično uspešnim inicijativama Islanda koje promovišu mentalno i fizičko blagostanje.
Šta sledi
Dok francuska vlada pojačava napore u borbi protiv trgovine drogom strožijim zakonima i povećanom kontrolom, kritičari upozoravaju da takve mere same po sebi neće biti dovoljne. Holistički pristup, koji bi obuhvatao i lanac snabdevanja i društvene faktore koji podstiču potražnju, možda je neophodan za dugoročne promene. Za sada, međutim, fokus ostaje na zakonu i redu, dok se Francuska bori sa produbljivanjem krize.
