Razvoj umnjaka u četrdesetim godinama nije u potpunosti razjašnjen fenomen. Genetski faktori igraju značajnu ulogu, što implicira da ukoliko su roditelji imali slična iskustva sa kasnim nicanjem umnjaka, postoji veća šansa da će se isto desiti i njihovoj deci.
U stomatološkoj praksi, nicanje umnjaka u ovim godinama nije neobično. Umnjaci, poznati i kao treći kutnjaci ili treći molari, su osmi po redu u nizu zuba i najkasnije niču, obično između 15. i 17. godine, ali mogu izrasti i kasnije, u zrelim godinama.
Njihovo poznato ime „zubi mudrosti“ potiče još od antičkih Grka, koji su verovali da bol prilikom njihovog rasta podstiče na mudra razmišljanja. Prema stručnjacima, umnjaci su rezultat evolucije. Njihova prvobitna uloga bila je mlevenje i žvakanje tvrde hrane, što je bilo neophodno u ishrani naših predaka. Sa promenom ishrane kroz vreme, umnjaci su izgubili svoju prvobitnu funkciju, ali su i dalje važni za očuvanje strukture vilice.
Pored genetskih faktora, na kasniji rast umnjaka utiču bolesti, upotreba nekih lekova, kao i hormonske promene. Veličina i oblik vilice takođe igraju ulogu. U uskim vilicama može biti nedovoljno prostora za njihov rast, što čini umnjake najčešće impaktiranim zubima.
Istraživanja su pokazala da skoro trećina odraslih nema jedan ili više umnjaka, što ne znači da oni ne postoje, već se nalaze ispod desni. Takođe, oralne navike u detinjstvu mogu uticati na brzinu rasta svih zuba.
Simptomi kasnog rasta umnjaka su slični onima u ranijem dobu – bol i nelagoda u zadnjem delu vilice, osećaj pritiska, pulsiranje, ukočenost vilice, otečene desni i problemi sa sinusima, kao i loš zadah i krvarenje desni.
Važno je na vreme reagovati i zakažiti pregled kod stomatologa kako bi se izbegli potencijalni problemi.
