Ove godine, ratari širom Srbije suočavaju se s katastrofalnim prinosima soje, zbog ekstremne suše i visokih temperatura. Na mnogim njivama, biljke izgledaju očajno – svega desetak mahuna po stabljici, opali listovi i sparušene biljke. Očekuje se da će prinosi na nekim parcelama biti tek 300 kilograma po jutru, što je šest puta manje od uobičajenih prinosa.
Goran Filipović, ratar iz Kisača koji uzgaja soju na 16 hektara, kaže da se situacija neće popraviti, jer kiše nema već 50 dana. „Ovo je najgora godina otkako se bavim ovim poslom, a suše poput ove bile su samo 2012. i 2017. godine,“ kaže Filipović. Bez kiše, biljke su primorane da odbacuju donje listove kako bi se odbranile od suše, ali i dalje ne uspevaju da naliju zrno.
Na parcelama gde je predusev bila repa, situacija je još gora, jer je ona izvukla svu vlagu iz zemlje, ostavljajući soju bez šanse za normalan rast. „Nemam sisteme za navodnjavanje, oslanjam se na kišu. Ovde kod nas nije pala ni kap kiše od 20. juna,“ dodaje Filipović.
Dok su ratari u Kisaču bespomoćni pred prirodom, Miroslav Vukić iz Gospođinaca, koji poseduje 15 jutara soje, odlučio je da investira u sistem za navodnjavanje. „Na nekim parcelama već sedmi put zalivam, ali i dalje je situacija daleko od idealne,“ kaže Vukić.
Iako je navodnjavanje pomoglo da se šteta donekle ublaži, prinosi će i dalje biti znatno manji nego prošle godine. Dok se prošle godine prinos soje kretao oko dve tone po jutru, ove godine se očekuje samo 300 do 500 kilograma na nekim parcelama. „Nema šanse da se oporavi, ma kakva kiša da padne sada,“ dodaje Filipović.
Stručnjaci, poput dr Vojina Đukića iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, upozoravaju da visoke temperature i nedostatak padavina neće samo smanjiti prinos, već će dovesti do potpunog odbacivanja mahuna kod mnogih sorti soje. Iako su rane sorte soje koje su bile u fazi nalivanja zrna kada su počele visoke temperature prošle nešto bolje, kasnije sorte su posebno ugrožene.
Srbija, koja je nekada bila značajan izvoznik sirove soje, sada se fokusira na preradu i izvoz finalnih proizvoda, kao što su sojino ulje i sačma. Ipak, ovogodišnja suša će verovatno značajno smanjiti ukupnu proizvodnju, koja se procenjuje na oko 370.000 tona, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 485.000 tona.
S obzirom na tešku situaciju, ratari su očajni. Bez pomoći države i boljih vremenskih uslova, naredne godine će verovatno biti još teže. Navodnjavanje, koje je mnogima još uvek nedostupno zbog visokih troškova, moglo bi biti ključni faktor u prevazilaženju problema u budućnosti.
