Nedavno su stanovnici Srbije imali priliku da vide neobičnu pojavu na nebu, što je izazvalo brojne spekulacije. Mnogi su se pitali šta je uzrok ovog događaja, a neki su čak pretpostavljali da je u pitanju meteor ili bolid. Ipak, stručnjaci su brzo utvrdili da se radi o Starlink satelitima, delu mreže koju je lansirao Ilon Mask.
Šta se zapravo dogodilo?
Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar, objasnio je da je dva dana nakon ovog događaja postalo jasno da je u pitanju jedan od satelita iz Starlink flote. „Iako se prvobitno pretpostavljalo da je u pitanju bolid, naši astronomi su brzo ustanovili da to nije slučaj. Ono što je privuklo pažnju je činjenica da nije bilo zvuka, što ukazuje da nije reč o prirodnom bolidu, jer oni obično prate prasak. Takođe, trajanje pojave je bilo znatno duže od onoga što bi se očekivalo kod prirodnog objekta koji prolazi kroz atmosferu“, rekao je Bubnjević.
Dalje analize i upoređivanje putanje pokazale su da je u pitanju satelit Starlink 1196, deo flote koju Ilon Mask koristi za pružanje internetskih usluga širom sveta.
Šta je Starlink?
Starlink je satelitska konstelacija koja se sastoji od hiljada malih satelita koji kruže u niskoj Zemljinoj orbiti, na visini od oko 550 kilometara. Za razliku od tradicionalnih komunikacionih satelita koji se nalaze u geostacionarnoj orbiti na visini od približno 36 hiljada kilometara, Starlink sateliti su mnogo bliži Zemlji.
Da li su Starlink sateliti opasni?
Iako može delovati zabrinjavajuće, pad ovih satelita nije opasan, jer mali sateliti poput Starlinka obično sagore u atmosferi pre nego što dosegnu površinu Zemlje. „Veći problem predstavlja to što mreža Starlink satelita ometa astronome u posmatranju neba“, kaže Bubnjević. Njihovo prisustvo u orbiti može ometati astronomska istraživanja, ali za sada nema dokaza da predstavljaju direktnu opasnost za Zemlju.
Šta je sa bolidima i asteroidima?
Što se tiče prirodnih objekata poput bolida i asteroida, njihovo ponašanje je uglavnom predvidljivo, pogotovo kod većih objekata. „Veći asteroidi se kontinuirano prate putem sistema kojim koordinira Američka svemirska agencija, pa je poznato kada će ući u atmosferu“, ističe Bubnjević. Manji objekti, međutim, često prođu neopaženo dok ne uđu u atmosferu, što može izazvati iznenađenje, ali retko predstavlja ozbiljnu pretnju.
