Prekomerna smrtnost, fenomen koji je postao alarmantan tokom pandemije Covid-19, mogla bi se nastaviti još godinama, čak do 2033. godine, upozoravaju stručnjaci. Ovaj fenomen podrazumeva broj smrtnih slučajeva koji premašuju očekivane stope smrtnosti za određeni period, i može se manifestovati iz raznih razloga, uključujući komplikacije nakon preležanog Covid-19, ali i posledice na zdravstveni sistem koji je bio preopterećen tokom pandemije.
Prema procenama, višak smrtnih slučajeva koji su zabeleženi širom sveta u poslednje tri godine predstavlja jedan od dugoročnih efekata pandemije. Iako je pandemija u fazi jenjavanja, posledice koje je ostavila na zdravstvene sisteme, kao i na hronično bolesne pacijente, još uvek su izražene.
Razlozi za produženu prekomernu smrtnost
Stručnjaci ukazuju na nekoliko ključnih faktora koji doprinose ovom fenomenu. Jedan od njih je takozvani „dugi Covid“, odnosno post-Covid sindrom, koji pogađa pacijente mesecima, pa čak i godinama nakon što su preležali virus. Dugotrajni simptomi mogu uključivati respiratorne probleme, umor, kognitivne teškoće, pa čak i oštećenja srca ili pluća. Ove komplikacije mogu povećati rizik od smrtnog ishoda kod pacijenata sa već oslabljenim zdravljem.
Takođe, tokom pandemije, mnogi su odlagali ili izbegavali rutinske zdravstvene preglede i lečenja zbog straha od zaraze u bolnicama. To je rezultiralo kasnijim otkrivanjem ozbiljnih bolesti poput raka, srčanih oboljenja i dijabetesa, što je dodatno doprinelo povećanju stope smrtnosti. Hronični pacijenti su trpeli zbog nedostupnosti medicinske pomoći u kritičnim trenucima.
Posledice na zdravstveni sistem i društvo
Jedan od dugoročnih izazova sa kojima se suočavaju zdravstveni sistemi je iscrpljenost medicinskog osoblja. Mnoge zemlje prijavile su povećan broj odlazaka medicinskih radnika iz sektora zdravstva zbog iscrpljenosti i preopterećenosti tokom pandemije. Ovo je dodatno oslabilo sposobnost zdravstvenih sistema da odgovore na rastuće zdravstvene potrebe stanovništva.
Prekomerna smrtnost ima i društvene posledice, jer se najviše odražava na ranjive grupe, uključujući starije osobe i pacijente sa već postojećim bolestima. Mnogi stručnjaci upozoravaju da će globalni odgovor na ovu krizu morati da bude sveobuhvatan, jer prekomerna smrtnost ne pogađa samo pojedince već čitave zajednice, ekonomiju i socijalnu infrastrukturu.
Predviđanja za naredni period
Prema nekim studijama, prekomerna smrtnost mogla bi se postepeno smanjivati u narednih nekoliko godina, ali se očekuje da će ostati iznad proseka sve do 2033. godine. Stručnjaci ističu da je neophodno preduzeti dodatne mere u zdravstvenom sektoru kako bi se adekvatno zbrinuli pacijenti sa post-Covid sindromom, kao i oni sa hroničnim bolestima koje su bile zanemarene tokom pandemije.
Vakcinacija, kako protiv Covid-19, tako i protiv sezonskog gripa i drugih bolesti, i dalje se preporučuje kao ključna mera prevencije. Takođe, važno je podsticati redovne medicinske preglede i podizati svest o važnosti ranog otkrivanja bolesti kako bi se sprečilo dalje povećanje stope smrtnosti.
Iako su pandemijski dani iza nas, dugoročne posledice koje je ostavila i dalje su prisutne. Zajedničkim naporima zdravstvenih sistema i društva možemo ublažiti njen dugoročni uticaj na stanovništvo i osigurati bržu normalizaciju u godinama koje dolaze.
