Poslednjih godina živimo u konstantnom medijskom narativu koji predviđa apokalipsu na tržištu rada. Naslovi vrište da će ChatGPT i slični alati zameniti sve, od programera do pisaca, ostavljajući milione ljudi bez prihoda. Međutim, kada se prašina slegne i kada uključimo hladnu ekonomsku logiku, slika postaje znatno drugačija i manje zastrašujuća.
Prema analizama koje prenosi Blockchain Council, ali i na osnovu uticajne studije koju su sproveli istraživači sa MIT Computer Science and Artificial Intelligence Laboratory (CSAIL), realnost je da veštačka inteligencija, u ovom trenutku, može ekonomski opravdano da automatizuje svega oko 25% poslova. Ključna reč ovde nije „može“, već „ekonomski opravdano“. Postoji ogromna provalija između onoga što tehnologija ume da uradi i onoga što se poslodavcima isplati da ona radi.
Nije sve u mogućnostima, nešto je i u ceni
Glavna zabluda javnosti je fokusiranje isključivo na tehničke kapacitete veštačke inteligencije. Da, AI može da prepozna pukotinu na proizvodu na fabričkoj traci ili da analizira rendgenski snimak. Ali, koliko košta implementacija takvog sistema?
Istraživanje se fokusiralo na zadatke koji zahtevaju „računarski vid“ (computer vision). Otkriveno je da je za ogromnu većinu ovih zadataka i dalje znatno jeftinije platiti čoveka nego razvijati, trenirati i održavati kompleksan AI sistem. Zamislite malu pekaru koja treba da proverava kvalitet hleba. Iako bi robot sa kamerom i AI procesorom to mogao da radi, njegova cena bi bila astronomska u poređenju sa platom iskusnog pekara koji taj posao radi „usput“.
Faktor isplativosti i „AI-as-a-Service“
Trenutno se nalazimo u fazi gde je tehnologija skupa. Implementacija AI rešenja zahteva:
- Skup hardver (GPU čipovi kompanije NVIDIA i sl.).
- Ogromnu količinu podataka za trening.
- Stručan kadar za održavanje sistema (koji je deficitarni i skup).
Dokle god je cena ljudskog rada niža od cene zakupa servera i softverskih licenci, masovna automatizacija će izostati. Međutim, stručnjaci napominju da se ovo može promeniti kroz model „AI kao usluga“ (AI-as-a-Service). Ako velike kompanije poput Google-a ili Amazon-a ponude jeftina, „plug-and-play“ rešenja za male biznise, procenat automatizacije bi mogao da poraste. Ipak, taj proces će trajati godinama, a ne mesecima.
AI kao alat, a ne kao zamenik
Ovaj podatak od 25% nas dovodi do važnog zaključka: budućnost rada nije u zameni ljudi, već u augmentaciji (pojačanju) njihovih sposobnosti.
Umesto da strahujemo da će AI preuzeti ceo posao, realnije je očekivati da će preuzeti zadatke.
- Advokat neće nestati, ali će AI pretraživati sudske presedane umesto njega.
- Lekar neće biti zamenjen, ali će AI analizirati laboratorijske nalaze brže.
- Dizajner će i dalje kreirati, ali će AI generisati varijacije na temu.
Ovo znači da će se priroda poslova menjati. Radnici koji nauče da koriste AI kao „kopilota“ postaju produktivniji i vredniji na tržištu. Automatizacija dosadnih, repetitivnih delova posla zapravo može povećati zadovoljstvo zaposlenih, ostavljajući im više vremena za kreativno rešavanje problema i međuljudske odnose – nešto što mašine još uvek ne mogu da simuliraju.
Ko je najviše, a ko najmanje ugrožen?
Interesantno je da su poslovi koji zahtevaju visoku manuelnu spretnost i snalaženje u nepredvidivom prostoru (poput vodoinstalatera, električara ili frizera) trenutno najsigurniji od automatizacije. Robotika još uvek kaska za softverom. S druge strane, administrativni poslovi i obrada podataka su prvi na udaru, jer je tu ekonomska isplativost uvođenja AI-a najjasnija.
Ipak, čak i u tim sektorima, 25% automatizacije ne znači nužno 25% otkaza. To često znači 25% veći kapacitet kompanije da obavi posao sa istim brojem ljudi, što vodi ka rastu biznisa, a ne nužno ka smanjenju radne snage.
Zaključak
Panični naslovi o nestanku radnih mesta često zanemaruju kompleksnost ekonomske realnosti. Činjenica da je trenutno isplativo automatizovati samo četvrtinu poslova daje nam dragoceno vreme za prilagođavanje i edukaciju. Tehnologija napreduje, troškovi će padati i procenat automatizacije će neminovno rasti, ali to će biti postepen proces evolucije, a ne nagla revolucija preko noći. Ljudski faktor, sa svojom fleksibilnošću, kreativnošću i ekonomičnosću, ostaje ključna karika u poslovanju još dugo vremena. Umesto straha, fokus treba prebaciti na učenje kako da sarađujemo sa ovim moćnim alatima, jer će u budućnosti posao imati onaj ko zna da upravlja veštačkom inteligencijom, a ne onaj ko se takmiči protiv nje.
