Zimsko doba obično donosi snežne radosti, iako ga ima sve manje. Nedostatak snega najviše utiče na decu, koja se igraju sankanjem, prave grudve ili prave sneška Belića, možda čak i zavirujući u sneg iz radoznalosti.
Iako se čini bezopasnim, konzumiranje snega može nositi određene zdravstvene rizike. Stručnjaci objašnjavaju zašto.
Naravno, nije reč o prljavom ili zagađenom snegu. Važno je nikada ne uzimati prljav sneg ili ga gutati. Ali šta je sa svežim, neokrnjenim snegom? Smatra se da je takav sneg bezbedan, ali to nije baš tako.
Ekolog Wolfgang Straff iz Savezne agencije za zaštitu životne sredine u Nemačkoj kaže:
„Kiša i sneg nisu hrana, niti su sterilni: moguće je da su zagađeni vazdušnim česticama od sagorevanja, prašinom ili mikrobnim aerosolima.“
Čak i ako je sneg potpuno čist – što je retkost u našim krajevima – postoji drugi problem. Važno je ne samo šta je u snegu, već i šta nije.
Voda koju pijemo, uglavnom dobijamo iz podzemnih izvora, sadrži minerale i elektrolite poput magnezijuma, kalcijuma, kalijuma i natrijuma. Sa druge strane, sneg se može uporediti s destiliranom vodom. Ako preterano pijete ili jedete sneg, možete dovesti sebe u opasnost.
Konzumiranje vode bez elektrolita povećava pritisak na ćelije. To se zove povratna osmoza, a opasnost je u tome što iz organizma uklanja važan natrijum. To može dovesti do takozvane intoksikacije vodom, uzrokujući ozbiljne probleme sa cirkulacijom, a u ekstremnim slučajevima čak i smrtonosno.
