Biodiverzitet Švajcarske pretrpeo je poraz u nedelju kada su birači odbili plan za zaštitu ugroženih ekosistema zemlje. Ekolozi su više puta upozoravali na opadanje biodiverziteta, ali je vlada navela da bi predložene mere ozbiljno uticale na ekonomiju, poljoprivredu, građevinsku industriju i proizvodnju energije. Birači su takođe odbili plan reforme penzionog sistema koji je podržala vlada.
Projekcije rezultata pokazuju da su švajcarski birači u referendumu u nedelju odbili predloge koji su uključivali jaču zaštitu biodiverziteta, kao i penzionu reformu.
Iako je Švajcarska poznata po netaknutim prirodnim pejzažima, ekolozi su upozoravali na ugrožene ekosisteme zemlje i pozivali birače da podrže širu zaštitu biodiverziteta.
Međutim, predlog nije prošao, kako su pokazale projekcije koje je objavio istraživački institut gfs.bern nakon zatvaranja glasanja u nedelju ujutro, što je bilo u skladu sa prethodnim anketama.
Birači su takođe odbili predloženu reformu finansiranja penzionog sistema, koju su sindikati označili kao „prevaru“, kako su pokazale projekcije.
Predlog o biodiverzitetu
Prvi predlog, nazvan „Za budućnost naše prirode i pejzaža“, imao je podršku brojnih organizacija za zaštitu životne sredine, uključujući Pro Natura i BirdLife. Ove organizacije upozoravaju da je biodiverzitet Švajcarske u opadanju.
„Švajcarska ima jedan od najviših nivoa ugroženih vrsta i ekosistema među evropskim zemljama u OECD-u (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj)“, izjavila je Sara Pirsan Perret, direktorka Pro Nature, za AFP, citirajući izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Prema izveštaju iz 2020. godine, procenat zaštićenih zona u odnosu na teritoriju zemlje je niži u Švajcarskoj nego bilo gde u Evropi.
Međutim, samo 37 odsto birača podržalo je predlog u nedelju, prema podacima istraživačkog instituta.
Investicije u biodiverzitet
Trenutno švajcarska savezna vlada ulaže oko 600 miliona švajcarskih franaka (700 miliona dolara) godišnje u očuvanje biodiverziteta. Organizacije koje su pokrenule referendum smatraju da to nije dovoljno.
Iako nisu precizirale tačan iznos potrebnih dodatnih ulaganja, tražile su od birača da odobre povećanje budžeta za biodiverzitet i proširenje broja zaštićenih područja.
Prema dogovoru o biodiverzitetu iz Montreala 2022. godine, predviđeno je da se do 2030. godine zaštiti najmanje 30 procenata planeta, uključujući kopnene i okeanske ekosisteme. Međutim, Švajcarski savezni ured za zaštitu životne sredine (FOEN) izjavio je da je samo 13,4 procenata teritorije zemlje posvećeno očuvanju biodiverziteta.
FOEN priznaje da je zaštita biodiverziteta u Švajcarskoj nedovoljna, s tim da je polovina prirodnih ekosistema i trećina prirodnih prostora ugrožena. Vodeni ekosistemi i močvare spadaju među najugroženije.
Organizacije koje su podržale referendum ocenjuju situaciju kao „alarmantnu“, naglašavajući da „masovno izumiranje vrsta direktno utiče na ljude“.
Vlada i parlament su se protivili predlogu, tvrdeći da Švajcarska već ulaže dovoljno i upozoravajući da bi mere ozbiljno ugrozile ekonomiju, poljoprivredu, građevinsku industriju i proizvodnju energije.
Penziona reforma
Švajcarski birači su u nedelju takođe odbili predloženu reformu finansiranja penzionog sistema koju je podržala vlada. Prema projekcijama, samo 31 odsto birača podržalo je reformu.
Penzije u Švajcarskoj podeljene su u tri stuba: osnovnu državnu penziju, obavezni penzioni fond u koji poslodavci i zaposleni moraju uplaćivati doprinose, i dobrovoljne dodatne uplate u privatne fondove i investicije.
Prema vladi, niski prinosi finansijskog tržišta i rastući životni vek doveli su do nedostatka finansiranja drugog stuba.
Predložena reforma Bern-a zahtevala bi od poslodavaca i radnika da povećaju svoje uplate u obavezne penzione fondove.
Međutim, sindikati koji su zahtevali da reforma bude stavljena na referendum optužuju predlog da bi prisilio ljude da uplaćuju više, dok bi njihovi penzioni prihodi opali.
Savez švajcarskih sindikata, krovna organizacija 20 sindikata, kritikovao je predloge kao „prevaru“.