Šumski požari, nekada smatrani retkim i lokalizovanim fenomenom, sada predstavljaju globalnu pretnju sa katastrofalnim posledicama po ekosisteme i ljudske zajednice. Najnoviji podaci koje je objavio Svetski institut za resurse potvrđuju zabrinjavajući trend: šumski požari su sve češći i razorniji, sa područjem zahvaćenim požarima koje se značajno povećalo tokom poslednjih dve decenije.
Prema istraživanjima Univerziteta Merilend, od 2001. do 2023. godine, površina zahvaćena šumskim požarima povećavala se za skoro 5,4% godišnje. Ovaj porast doveo je do gubitka gotovo šest miliona hektara više stabala godišnje u poređenju sa 2001. godinom, što predstavlja dramatičan porast.
Požari kao glavni uzrok globalnog gubitka šuma
Dok su požari činili oko 20% ukupnog gubitka stabala u 2001. godini, taj procenat je sada narastao na otprilike 33%. Požari sada doprinose značajno većem delu globalnog gubitka šuma u poređenju sa drugim faktorima poput rudarstva i šumarstva.
Rekordni požari postaju nova norma. Godine 2020., 2021. i 2023. beleže se kao jedne od najgorih godina u istoriji, sa neviđenim razmerama požara koji pustoše šumske površine širom sveta. Ovaj trend se najviše manifestuje u borealnim regionima, gde je zabeleženo povećanje gubitka drveća uzrokovanog požarom za oko 3,6% godišnje tokom poslednjih 23 godine.
Klimatske promene kao pokretač sve intenzivnijih požara
Porast temperature i učestalost toplotnih talasa, posledica klimatskih promena, igraju ključnu ulogu u povećanju požarne aktivnosti. Borealne šume, koje su posebno osetljive na ove promene, beleže najdrastičniji porast gubitka drveća. U Rusiji, na primer, 2021. godine požari su uništili 5,4 miliona hektara šuma, što je najveći gubitak zabeležen u poslednjih 23 godine.
Slična situacija se beleži i u umerenim i suptropskim šumama, gde se požari povećavaju za 5,3% godišnje. Klimatske promene, u kombinaciji sa promenama u korišćenju zemljišta i obrascima stanovništva, dodatno povećavaju rizik od požara u ovim regionima. Ekstremni toplotni talasi i suše, kao što je bio slučaj u Španiji 2022. godine, stvorili su idealne uslove za širenje požara, dovodeći do spaljivanja više od 70.000 hektara drveća.
Traženje rešenja u svetu bez adekvatnog odgovora
Uzroci porasta šumskih požara su složeni i variraju u zavisnosti od regiona. Klimatske promene su očigledan glavni faktor, ali su ljudske aktivnosti, poput krčenja šuma i neprilagođenog upravljanja zemljištem, dodatno pogoršale situaciju. Bez drastičnih promena u načinu na koji se svet suočava sa klimatskim promenama i načinom upravljanja šumama, teško je zamisliti povratak na prethodne nivoe požarne aktivnosti.
Poboljšanje otpornosti šuma kroz zaustavljanje krčenja i uništavanja šuma ključno je za sprečavanje budućih požara. Takođe, smanjenje rizika od šumskih požara mora postati deo strategija upravljanja šumama, posebno u regijama koje su podložne požarima.
