Svake godine, 26. septembra, počevši od 2007. godine, obeležava se Svetski dan kontracepcije. Cilj globalne kampanje je da istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja. Pored toga, neophodno je mladima omogućiti što adekvatniji pristup validnim informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, navodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Važno pitanje javnog zdravlja je i planiranje porodice, i to kako sa individualnog, tako i sa šireg društvenog aspekta, jer omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da isplaniraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.
Dobrobiti efikasnog planiranja trudnoće tiču se prvenstveno žena i dece, kao najosetljivijih i sa demografskog aspekta najvrednijih kategorija stanovništva. Planiranjem trudnoće efikasnim metodama kontracepcije, žene čuvaju plodnost i unapređuju opšte zdravlje, dok decu iz planiranih trudnoća odlikuju bolje zdravlje, brže napredovanje i veća mogućnost za ostvarivanje njihovih potencijala.
Žena savremenog doba ima potrebu i pravo da bude oslobođena strahovanja i suočavanja sa neplaniranom i neželjenom trudnoćom. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i smanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj.
Upotreba kontraceptivnih sredstava, pored toga što sprečava neželjenu trudnoću, takođe štiti i od seksualno prenosivih infekcija.
U Republici Srbiji, stanovništvo pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu. Samo u Beogradu, prema podacima koji su dostavljeni Gradskom zavodu za javno zdravlje, u 2023. godini bilo je 3610 abortusa, a procenjuje se da ih je bilo značajno više od tog broja.
Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije, sprovedenog od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 2019. godine, dve petine žena uzrasta od 15 do 49 godina (40,4 posto), koje su bile seksualno aktivne u posmatranom periodu, koristile su neko od kontraceptivnih sredstava ili metoda (pilula, intrauterina spirala, hormonska injekcija, hormonski implantat, dijafragma, pena ili gel, ženski ili muški kondom, ženska ili muška sterilizacija).
Nepouzdane metode kontracepcije (koje podrazumevaju neplodne dane, prekinut odnos, pilule za „dan posle“) koristilo je 17,1 posto žena uzrasta od 15 do 49 godina. Žene uzrasta od 15 do 34 godine su značajno ređe koristile nepouzdane metode kontracepcije.
Mladi i kontracepcija Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji, nešto manje od dve trećine učenika I razreda srednje škole koji su stupili u seksualne odnose koristilo je (64,5 posto) kondom, dok je 13,2 posto kao metod zaštite prilikom poslednjeg odnosa koristilo pilule za kontracepciju.
Od ukupnog broja žena uzrasta od 15 do 49 godina, 1,1 posto je imalo namerni prekid trudnoće.
Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje, da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice, piše Gradski zavod za javno zdravlje.
