Prema statistici Ministarstva zdravlja, u poslednjih šest meseci 11 odsto medicinskih radnika bilo je izloženo fizičkim napadima. Porazna je i činjenica da je čak 95 odsto lekara hitne pomoći doživelo verbalni napad.
Zavod za hitnu medicinsku pomoć i Fond za zdravstveno osiguranje pokrenuli su pilot projekat obezbeđenja svih jedinica hitne pomoći u Crnoj Gori, za koji veruju da će značajno unaprediti rad i sigurnost medicinskog osoblja i pacijenata, izjavila je menadžerka zavoda Jelena Vukajlović.
“Projekat podrazumeva instalaciju video-nadzora sa monitoringom u realnom vremenu u svim jedinicama hitne pomoći, uz mogućnost direktnog dojavljivanja incidenta Upravi policije. To znači da će u slučaju pretnje ili napada na osoblje policija odmah biti obaveštena i moći će da interveniše na licu mesta,” rekla je ona.
Projekat će trajati šest meseci, a finansiraće ga Fond za zdravstveno osiguranje u saradnji sa Zavodom za hitnu medicinsku pomoć.
Samo ovog leta imali smo tri napada na lekare i medicinsko osoblje Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
“Posvećeni smo tome da lekari obavljaju težak posao i daju sve od sebe da pomognu pacijentima, i zato je neprihvatljivo da ih bilo ko napada, kako lekare, tako i medicinske tehničare i zdravstvene radnike uopšte,” ukazala je Vukajlović.
Međutim, predsednica Sindikata doktora medicine Milena Popović Samardžić smatra da pomenuti video nadzor neće rešiti problem.
“Odgovor mora biti sveobuhvatniji, a država mora izgraditi mehanizme u koje će građani verovati. Ekspanzija nekulture je prisutna u saobraćaju, školama, bolnicama i državnim institucijama, prosto svuda. Mislim da odgovor na sve ovo treba da dođe od same države jer sama država treba da izgradi mehanizme u koje će građani verovati,” smatra ona.
Popović Samardžić ocenjuje da je opasno uzimati pravdu u svoje ruke.
“To mora biti sankcionisano. To je nešto što se ne sme ignorisati i normalizovati, jer smo mnogo toga normalizovali u ovoj državi,” ukazala je ona.
Doktorka Popović Samardžić problematizuje odluku Ministarstva pravde da početkom ove godine iz Krivičnog zakonika ukloni član 152, koji je napad na lekare pri pružanju medicinske pomoći karakterisao kao krivično delo.
“Pre nego što je ukinut taj član Krivičnog zakonika imali smo četiri pravosnažne presude za počinioce takvih dela. Nakon uspostavljene jedne takve sudske prakse imali smo jedno zatišje. Od ove godine navedeno je da više u Krivičnom zakoniku taj član ne postoji. Nakon toga smo imali nekih sedam-osam pritužbi, ali broj pritužbi, koliko čujem, je veći. U svakom slučaju, za nas je alarmantno bilo to što smo tokom 2022. godine gotovo da nismo imali pritužbi. U vrlo kratkom roku, za dva meseca, samo Sindikat doktora medicine je imao nekih sedam pritužbi za napade na lekare,” navela je ona.
Popović Samardžić kaže da treba proveriti da li su pacijenti nezadovoljni.
“Definitivno sam protiv toga da ljudi uzimaju pravdu u svoje ruke, da zadovoljavaju pravdu na način na koji to oni percipiraju, ali da bi se odgovorilo na sve što se dešava, mora se utvrditi gde su svi problemi,” zaključila je ona.
Iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć su najavili da će pilot projekat obezbeđenja biti sproveden u svim jedinicama hitne pomoći za šest meseci.
