Prema najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalni javni dug će do kraja 2024. godine dostići 93 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Očekuje se da će ukupan javni dug prvi put premašiti 100.000 milijardi dolara, a trend rasta dugovanja može biti brži nego što je prvobitno predviđeno, usled politike koja favorizuje veću potrošnju i sporog ekonomskog rasta koji povećava troškove zaduživanja.
Izveštaj MMF-a takođe upozorava na „ozbiljan negativan scenario“, prema kojem bi javni dug mogao da dostigne 115 odsto globalnog BDP-a u naredne tri godine, što je 20 odsto više od trenutnih prognoza. Prema podacima, javni dug bi mogao da se približi 100 procentnih poena do 2030. godine, nadmašujući prethodni vrhunac od 99 odsto zabeležen tokom pandemije.
Pritisci na potrošnju i fiskalnu politiku
U izveštaju se navodi da postoji sve veća neizvesnost u fiskalnoj politici, sa političkim „crvenim linijama“ oko oporezivanja koje postaju sve više ukorenjene. Pritisci na potrošnju se povećavaju zbog potrebe za rešavanjem izazova kao što su zelena tranzicija, starenje stanovništva i bezbednost.
Povećani nivoi duga predstavljaju zabrinutost MMF-a, posebno u svetlu nadolazećih američkih predsedničkih izbora, gde oba kandidata obećavaju nove poreske olakšice i potrošnju koje bi mogle dodatno povećati federalni deficit.
Planovi republikanskog kandidata Donalda Trampa za smanjenje poreza mogli bi dodati oko 7,5 biliona dolara novog duga tokom narednih deset godina, dok bi planovi demokratskog kandidata Kamale Haris dodali oko 3,5 biliona dolara, prema procenama Federalnog odbora za budžet.
Osim toga, slab ekonomski rast, stroža finansijska ograničenja i veća neizvesnost fiskalne i monetarne politike u ključnim ekonomijama poput Sjedinjenih Američkih Država i Kine dodatno će doprineti povećanju javnog duga.
