Oživljavanje sekuritizacije, kontroverznog bankarskog mehanizma povezanog sa finansijskom krizom iz 2008. godine, moglo bi da izloži poreske obveznike riziku bez povećanja kreditiranja, navodi se u izveštaju grupe Finance Watch.
EU gaji nade da će oživljavanjem sekuritizacije uspeti da ojača finansiranje, ali to bi moglo biti beskorisno, prema izveštaju think tanka Finance Watch objavljenom u utorak. Banke su tvrdile da bi trebalo da im se ponovo dozvoli da spakuju i prodaju kredite kako bi oslobodile bilanse stanja.
Međutim, Finance Watch, lobistička grupa sa sedištem u Briselu, smatra da ovo neće pomoći EU da ojača svoja kapitalna tržišta, ali bi moglo ponovo da izloži poreske obveznike velikim državnim spasavanjima banaka.
„Diskusija o oživljavanju sekuritizacije u EU se pojačala daleko više od njene praktične relevantnosti,“ izjavio je Christian Stiefmueller, viši savetnik za istraživanje i zagovaranje u think tank-u, dodajući da je „teško videti“ kako bi to moglo pomoći EU da obezbedi alternativne izvore finansiranja.
U stvarnosti, samo 30% strukturisanih kreditnih proizvoda plasira se na kapitalna tržišta, a bilo koja reforma mogla bi značiti da će banke povećati svoje profite umesto kreditiranja, dodaje think tank.
Više od deceniju unazad, široka upotreba sekuritizacije dovela je finansijska tržišta do panike, nakon što je kolaps američkog tržišta nekretnina učinio da mnogi navodno sigurni strukturisani proizvodi postanu toksični, što je dovelo do potrebe za državnom pomoći mnogim zajmodavcima.
Banke i neki političari sada veruju da je klatno otišlo predaleko u drugom smeru i da ograničenja kapitala, koja su uvedena kako bi se izbeglo ponavljanje krize, sada nepotrebno sputavaju tržište.
Dopuštanjem bankama da prebace rizike na investitore EU bi mogla da kopira SAD, gde su tržišta sekuritizacije tri puta veća, rekla je predsednica Evropske centralne banke, Christine Lagarde.
U dokumentu objavljenom ranije ove godine, ministri finansija su izdvojili sekuritizaciju kao prioritetno pitanje za jačanje kapitalnih tržišta EU – možda zato što su druga, suštinskija pitanja, kao što su centralizovani nadzor ili zajednička poreska politika, politički složena.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen takođe je zadala zadatak Mariji Luís Albuquerque da „oživi“ ovaj mehanizam, u pismu kojim je imenovala bivšu portugalsku ministarku za vodeću funkciju u finansijskim službama bloka.
Ali ovo nije prvi put da je Komisija optužena za ublažavanje postkriznih bankarskih pravila.
Prošlog četvrtka, EU je efektivno odložila reforme pravila o tržišnom riziku za jednu godinu, nakon što je istekao tromesečni period za prigovor – kako bi se izbegla neslaganja sa SAD, što bi moglo staviti evropske banke u nepovoljan položaj.
Svi sada prate da li će SAD još više odugovlačiti sa finalizacijom međunarodnih bankarskih reformi poznatih kao Bazelska pravila – s obzirom na to da bi pobeda republikanskog kandidata Donalda Trumpa mogla nagovestiti značajno smanjenje regulativa.
