Dok kalendar pokazuje februar 2026. godine, evropski lideri se nalaze pred starim izazovom u novom ruhu. Pitanje energetske bezbednosti ponovo je u fokusu, ali ovog puta pretnja ne dolazi samo iz pravca istoka, već i sa zapada. Povratak političkog narativa koji favorizuje fosilna goriva u Sjedinjenim Američkim Državama, personifikovan u figuri kao što je Donald Trump, stavlja pod znak pitanja ambiciozne planove Evrope o čistoj energiji.
Jedna od najkontroverznijih tačaka ovog sukoba ideologija su vetroelektrane, posebno one na otvorenom moru (offshore wind), koje je Donald Trump više puta javno kritikovao, nazivajući ih neefikasnim i štetnim po okolinu.
Rat protiv vetrenjača u 21. veku
Nije tajna da Donald Trump gaji dubok animozitet prema energiji vetra. Tokom svojih govora, on često ističe estetsko zagađenje obala, potencijalno stradanje ptica i visoke troškove održavanja. Međutim, iza ove retorike krije se mnogo dublja ekonomska strategija. Njegova vizija se oslanja na maksimu „drill, baby, drill“ (buši, dušo, buši), koja favorizuje eksploataciju nafte i gasa kao ključnih faktora američke energetske dominacije.
Za Evropu, koja je uložila milijarde evra u razvoj vetroparkova u Severnom moru, ovakvi signali iz Washington-a unose ozbiljan nemir. Ako SAD, kao ključni partner, povuku subvencije predviđene kroz Inflation Reduction Act (IRA), to bi moglo izazvati domino efekat na globalnom tržištu kapitala.
Evropska energetska suverenost na testu
Evropska unija je kroz svoj European Green Deal zacrtala put ka potpunoj dekarbonizaciji. Vetroelektrane su stub tog plana. Ipak, energetska bezbednost nije samo pitanje ekologije, već i geopolitike. Evropa se poslednjih godina u velikoj meri oslonila na američki tečni prirodni gas (LNG) kako bi zamenila ruske energente.
Sada se javlja paradoks: dok Evropa pokušava da postane „zelena“ i nezavisna, ona zavisi od američkog gasa, a istovremeno se plaši da bi nova administracija u SAD mogla aktivno da opstruira razvoj obnovljivih izvora energije na globalnom nivou.
Uticaj politike na investicionu klimu
Investitori ne vole neizvesnost. Sektor obnovljivih izvora energije zahteva dugoročno planiranje, često i po 20 godina unapred. Kada lider jedne od najmoćnijih ekonomija sveta šalje poruke protiv vetroelektrana, kompanije poput Orsted, Vestas ili Siemens Gamesa suočavaju se sa padom vrednosti akcija i oprezom banaka pri odobravanju novih kredita.
Geopolitička igra moći i cena energije
Postavlja se pitanje – može li Evropa sama? Iako kontinent ima tehnološko znanje, lanci snabdevanja su i dalje krhki. Politički pritisak iz SAD može usporiti inovacije i učiniti tehnologiju vetra skupljom u poređenju sa fosilnim gorivima koja bi Donald Trump mogao agresivno da plasira na svetsko tržište.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakav raskol u transatlantskom savezu mogao otvoriti vrata drugim igračima, poput Kine, koja dominira u proizvodnji solarnih panela i polako preuzima primat i u sektoru vetra.
Zaključak: Između ideologije i realnosti
Energetska bezbednost Evrope u 2026. godini zavisi od sposobnosti kontinenta da balansira između svojih ekoloških ideala i surove političke realnosti. Bez obzira na to šta Donald Trump misli o vetrenjačama, one su za Evropu karta za slobodu od energetskih ucena.
Put do „zelene“ budućnosti biće popločan preprekama, a vetar promena koji duva iz Amerike trenutno više liči na oluju koja testira čvrstinu evropskih temelja. Da li će Evropa ojačati svoje kapacitete ili će pod pritiskom ponovo skrenuti ka fosilnim gorivima, ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze.
