Do 2050. godine vetrenjače u kantonu Cirih trebale bi pokriti sedam posto potreba Ciriha za električnom energijom.
Na 46 mogućih lokacija biće izgrađeni sistemi od 120 do 235 metara. Ako izgradnja počne posle 2030. godine, nove vetrenjače bi morale da se puštaju u rad svaka dva meseca.
Kanton Cirih želi da rigorozno proširi snagu vetra. 120 novih fabrika treba da bude izgrađeno do 2050. godine. Udruženje slobodnih pejzaža Ciriha oštro kritikuje.
„Nedopustivo uništavanje pejzaža“
Udruženje Slobodna zemlja Cirih oštro je kritikovalo planove u sredu. Predsednik Martin Maletinski govori o „velikom napadu na stanovništvo, prirodu i pejzaž kantona Cirih”: „Iako čak i federalne karte vetra i ranije potencijalne procene građevinskog odeljenja pokazuju da je kanton Cirih veoma slab, direktor zgrade želi da kanton – koliko god košta – oblijepi velikim industrijskim turbinama na vetar.” Nisu mu samo vetrenjače trn u oku. On kritikuje što su za izgradnju objekata potrebni i asfaltirani pristupni putevi za teške specijalne transportere, koji zatvaraju teren i obezvređuju prirodne površine.
Prema Maletinskom, „potpuno preterano” i u nekoliko aspekata nerealno planiranje dovelo bi do „najmasovnije intervencije u pejzažu” koja je ikada preduzeta u kantonu Cirih. Efekti na prirodu, blagostanje i kvalitet života bili bi „masovni“.
„Izuzetno velika oštećenja ljudi i prirode se prihvataju da bi se pokrilo samo sedam odsto potreba za električnom energijom“, kaže Maletinski. I to uprkos činjenici da kanton nije iscrpio druge mogućnosti za proizvodnju električne energije unutar kantona. Dok Švajcarska, prema Federalnom uredu za energetiku , troši i do 40 posto električne energije .
Kanton je identifikovao 46 oblasti potencijala vetra uglavnom na istoku kantona u zemlji vina u Ciriškom Oberlandu. Ostale oblasti su na Pfannenstiel i u Knonauer Amt.
