Više od pet milijardi od procijenjenih 16 milijardi starih mobilnih telefona u svetu ove će godine biti otpisano ili odbačeno, procenili su stručnjaci i zatražili da se materijali koje sadrže više recikliraju.
Da se nanižu jedan na drugi, mobilni telefoni izvan upotrebe dosegli bi visinu od 50.000 kilometara ili sto puta više nego što je visina na kojoj je Međunarodna svemirska stanica.
Iako sadrže zlato, bakar, srebro, paladijum i ostale komponente koje se mogu reciklirati, gotovo svi ti neželjeni uređaji bivaju ostavljeni, bačeni ili spaljeni što nanosi znatnu štetu okolini i zdravlju.
Mobilni telefoni su među elektroničkim proizvodima koji nas najviše zabrinjavaju. Ako ne recikliramo retke materijale koje sadrže, morat ćemo ih rudariti u zemljama poput Kine i Konga – Paska Liroj (Pascal Leroy) glavni direktor WEEE-a, neprofitnog saveza organizacija za upravljanje elektroničkim otpadom.
Telefoni izvan upotrebe samo su vrh ledenog brega od gotovo 45 miliona tona globalnog elektroničkog otpada koji se ne reciklira. Mnogi od pet milijardi mobilnih telefona koji će se ove godine povući iz cirkulacije neće završiti u smeću, ali će, umesto da završe na reciklaži, ostati zaboravljeni u ladicama, ormarima, garažama u kućama i preduzećima.
Po istraživanju provedenom u šest evropskih zemalja iz septembra ove godine u prosečnoj evropskoj porodici trenutno se nalazi oko pet kilograma takvog elektroničkog otpada. Anketa je pokazala da 46 posto domaćinstava čuva malu električnu i elektronsku opremu jer će im možda zatrebati, 15 posto ih namerava preprodati, a 13 posto ih zadrži zbog “sentimentalne vrednosti”.
Ovaj mesec Evropski parlament je usvojio novi zakon koji zahteva jedinstveni punjač za sve nove telefone, tablete i kamere od 2024. godine. Očekuje se da će to uštedeti najmanje 200 miliona eura i smanjiti elektronički otpad za nekoliko hiljada tona svake godine.
Zahvaljujući zakonodavstvu Evropa skuplja puno više elektroničkog otpada nego što je to uobičajeno u ostalim delovima sveta. U Evropi se prikupi 50 do 55 posto elektroničkog otpada, a u zemljama s nižim prihodima manje od pet posto.
U isto se vreme hiljade tona elektroničkog otpada iz bogatih zemalja prevozi na reciklažu u zemlje u razvoju. A tamo često nedostaje sredstava da se takav otpad zbrine sigurno pa opasne čestice poput žive ili plastike mogu kontaminirati tlo, zagaditi vodu ili ući u prehrambeni lanac.
Mi smo u Evropi pomaknuli planine. Sada to znanje moramo izvesti u ostale delove sveta – poručio je Liroj.
Izvor: itnetwork.rs
