Dobili ste imejl od svog advokata. Otvarate ga, puni nade da ćete konačno razumeti šta se dešava sa vašim slučajem. Nakon tri pročitane rečenice, osećate kako vas obuzima poznati osećaj: blaga vrtoglavica, frustracija i potpuna zbunjenost. Reči poput „dispozicija“, „restitucija“, „pravnosnažnost“, „otuđenje“ i „ništavost“ plešu pred vašim očima kao da su ispisane stranim jezikom. I, na neki način, i jesu.
Ovo iskustvo je, nažalost, suviše često za ljude koji traže pravnu pomoć. Unajmite stručnjaka da vam razjasni stvari, a on vam ih dodatno zakomplikuje. Jaz između pravničkog sveta i sveta „običnih ljudi“ ponekad deluje nepremostivo, a zid izgrađen od nerazumljivog žargona i formalnog tona čini da se klijent oseća nemoćno, uplašeno i otuđeno.
Zašto je to tako? I, što je još važnije, kako možemo srušiti taj zid i uspostaviti odnos u kojem je advokat istinski partner, a ne samo tehničar koji govori nerazumljivim kodom?
Zid od reči: Zašto pravnici zvuče kao da govore stranim jezikom?
Problem nerazumljive pravne komunikacije je kompleksan i ima nekoliko korena.
- Tradicija i obrazovanje: Pravni sistemi su stari i izgrađeni na vekovima tradicije, često prožete latinskim jezikom i arhaičnim formulacijama. Pravni fakulteti obučavaju studente da budu precizni, da koriste tačno definisane termine i da razmišljaju unutar strogih logičkih okvira. Nažalost, retko ih uče kako da tu složenu materiju prevedu na jednostavan, ljudski jezik za nekoga ko nije proveo godine učeći zakone.
- „Kletva znanja“: Ovo je poznati kognitivni fenomen. Jednom kada nešto dobro naučite, postaje vam gotovo nemoguće da zamislite kako je to ne znati. Pravnici su toliko uronjeni u svoj svet da zaboravljaju da prosečna osoba ne zna razliku između parničnog i vanparničnog postupka, ili šta tačno znači „supsidijarna primena zakona“. Oni ne govore komplikovano da bi vas namerno zbunili, već zato što su zaboravili kako izgleda svet izvan njihovog stručnog mehura.
- Potreba za preciznošću: Pravnici će se braniti (i donekle su u pravu) da je njihov jezik takav jer mora biti apsolutno precizan. U pravu, svaka reč ima težinu i pogrešna formulacija može imati ozbiljne posledice. Reč „posed“ nije isto što i reč „svojina“. Ipak, ovo ne opravdava nemogućnost da se suština te preciznosti objasni na razumljiv način.
- Odbrambeni mehanizam i stvaranje distance: Manje pohvalan razlog je taj što žargon ponekad služi kao štit. On može biti način da se uspostavi autoritet, da se opravdaju visoki honorari („ovo je komplikovano, zato me plaćate“) i da se stvori distanca koja štiti advokata od prevelikog emocionalnog uplitanja u probleme klijenata.
Cena nerazumevanja: Kako loša komunikacija šteti svima
Ovaj komunikacijski jaz nije samo neprijatan – on je i štetan, i to za obe strane.
- Za klijenta:
- Stres i anksioznost: Osećaj da ne razumete šta se dešava u procesu koji je od vitalnog značaja za vaš život, posao ili porodicu je ogroman izvor stresa.
- Gubitak kontrole: Klijent se oseća kao pasivni posmatrač, a ne kao aktivni učesnik u svom slučaju.
- Donošenje loših odluka: Ako ne razumete u potpunosti opcije koje su pred vama, kao ni njihove posledice, ne možete doneti informisanu odluku. Možete pristati na nagodbu koja nije u vašem najboljem interesu ili odbiti ponudu koja je bila dobra, samo zato što niste razumeli savet.
- Za advokata:
- Gubitak poverenja: Klijent koji se oseća zbunjeno i neinformisano brzo gubi poverenje u svog zastupnika.
- Nezadovoljni klijenti i loša reputacija: Nezadovoljstvo se ne rađa samo iz izgubljenog slučaja, već i iz lošeg iskustva. Klijent koji se osećao nepoštovano i ignorisano neće vas preporučiti drugima.
- Neefikasnost: Vreme provedeno u ispravljanju nesporazuma koji su proistekli iz loše komunikacije je protraćeno vreme i za advokata.
Most preko jaza: Kako dobar advokat komunicira?
Dobra vest je da postoje advokati koji razumeju ovaj problem. Vrhunski pravnik 21. veka nije samo onaj ko poznaje zakon, već i onaj ko poznaje ljude. Evo šta odlikuje dobrog komunikatora u pravnoj profesiji:
- Aktivno slušanje: Komunikacija ne počinje pričanjem, već slušanjem. Dobar advokat će prvo pažljivo saslušati vašu priču, vaše ciljeve, ali i vaše strahove. On razume da iza svakog pravnog problema stoji ljudska priča.
- „Prevođenje“ sa pravničkog na ljudski: Najvažnija veština. Sposobnost da se kompleksan pravni koncept objasni jednostavnim rečima i analogijama je znak istinskog majstorstva.
- Umesto: „U skladu sa dispozicijom člana 15. predmetnog ugovora, a s obzirom na nastupanje uslova raskida, stranke se obavezuju na restituciju…“
- Kaže: „Pošto ugovor više ne važi, obe strane moraju da vrate jedna drugoj sve što su po tom ugovoru dobile. Vi vraćate njima opremu, oni vama novac.“
- Proaktivnost i redovnost: Dobar advokat vas neće ostaviti da nedeljama čekate u neznanju. Redovno će vas obaveštavati o statusu slučaja, makar i samo da vam javi da se čeka na sledeći korak. On predviđa vaša pitanja i odgovara na njih pre nego što ih i postavite.
- Empatija kao pravni alat: On razume da ste pod stresom. Neće umanjivati vaše brige, već će ih priznati i pomoći vam da se osećate sigurnije. Empatija gradi poverenje, a poverenje je temelj uspešnog odnosa klijent-advokat.
Zaključak: Advokat kao partner, a ne samo kao tehničar
Vreme kada je advokat bio nedodirljivi autoritet koji sa visine saopštava nerazumljive istine polako prolazi. U modernom svetu, klijenti traže više. Traže partnera, vodiča i savetnika koji će im pomoći da bezbedno prođu kroz minsko polje pravnog sistema.
Istinska stručnost se ne ogleda u sposobnosti da se koristi što više komplikovanih reči. Ogleda se u sposobnosti da se najkomplikovanije stvari učine jednostavnim. Na kraju dana, klijent ne plaća latinske izreke. Plaća za miran san, rešen problem i jasan put napred. Advokati koji to shvate su advokati budućnosti.
