U velikom koraku ka jačanju evropskih odbrambenih sposobnosti, zemlje članice EU obavezale su se da će razvijati zajedničke vojne projekte fokusirane na integrisanu odbranu od vazdušnih i raketnih pretnji, elektronsko ratovanje, municiju za kruženje i razvoj brodova nove generacije.
Povećanje odbrambene potrošnje
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se očekuje da će odbrambena potrošnja u EU dosegnuti 326 milijardi evra (1,9% BDP-a EU) u 2024. godini. Međutim, uprkos ovom povećanju, napori na nacionalnom nivou nisu dovoljni da pripreme EU za ratovanje visokog intenziteta, rekao je Josep Borrell, odlazeći šef Evropske agencije za odbranu (EDA).
Politička pisma namere
Ministri odbrane iz 17 zemalja članica EU očekuje se da danas potpišu barem jedno od četiri politička pisma namere, obavezavši se na zajedničke odbrambene projekte. Ovi projekti obuhvataju sve, od kratkoročnih zajedničkih nabavki do dugoročnog stvaranja sposobnosti, što predstavlja značajan korak ka dubljoj integraciji u evropskom sektoru odbrane.
Strateške sposobnosti
Izvršni direktor EDA, Jiří Šedivý, naglasio je da EU mora razviti strateške sposobnosti kako bi postala kredibilan pružalac bezbednosti i bila spremna za sukobe visokog intenziteta. Iako pisma namere imaju političku težinu, ona još uvek ne uključuju finansijske obaveze.
Problemi i potrebna ulaganja
Uprkos naporima da se poveća odbrambeni budžet, uključujući dodatnih 300 miliona evra za pet zajedničkih odbrambenih projekata, zemlje članice EU i dalje se suočavaju sa problemima u ispunjavanju celokupnih odbrambenih potreba regiona, koji je i dalje fragmentiran i zavistan od spoljnog snabdevanja. Novi komesar EU za odbranu, Andrius Kubilius, procenjuje da će biti potrebno dodatnih 700 milijardi evra—200 milijardi za infrastrukturu i 500 milijardi za izgradnju evropskog sistema protivvazdušne odbrane—u narednoj deceniji.
Istaknuti projekti
Neki od najistaknutijih projekata koji privlače pažnju uključuju Evropski borbeni brod, za koji se najmanje sedam zemalja članica, uključujući Belgiju i Holandiju, zainteresovalo za razvoj zajedničke pomorske odbrane do 2040. godine. EU takođe pravi pomake u integrisanoj odbrani od vazdušnih i raketnih pretnji, kao i u elektronskom ratovanju, koje ima za cilj ometanje komunikacija neprijatelja, dok istovremeno štiti snage EU od otkrivanja.
Usaglašavanje sa NATO-om
Ovi napori su u skladu sa prioritetima NATO-a, jer zemlje članice EU rade na usklađivanju svojih odbrambenih strategija i osiguravaju da budu spremne za izazove budućnosti.
