Nedavno istraživanje kanadskih naučnika sugeriše da osobe sa kraćim kažiprstom u odnosu na domali prst imaju veću verovatnoću za razvoj psihijatrijskih poremećaja. Rezultati su objavljeni u časopisu „The Journal of Psychiatric Research“ i prenosi ih New York Post.
Istraživači su analizirali dužinu prstiju ispitanika sa klinički dijagnostikovanim psihijatrijskim problemima. Cilj je bio utvrditi da li je psihopatija „biološki ukorenjena“. Uočeno je da osobe sa kraćim kažiprstom i dužim domalim prstom češće pokazuju osobine „tamne trijade“ (makijavelizam, narcizam, psihopatija) i agresivno ponašanje.
Povezanost je primećena i sa visokim rezultatima na skali „tamne trijade“, mentalnoj čvrstini i sportskim performansama, ali i sa negativnim psihosocijalnim i psihološkim ishodima, uključujući netoleranciju na neizvesnost, osetljivost na anksioznost, bešćutni afekt i sklonost manipulaciji.
U istraživanju je učestvovalo 80 volontera, od kojih su 44 imali psihijatrijske probleme, a 36 su bili zdravi. Analiza je potvrdila da osobe sa dijagnostikovanim psihijatrijskim problemima češće imaju kraći kažiprst i duži domali prst u poređenju sa zdravim osobama.
Jedan od autora studije, Serž Brand, naglasio je da ljudi sa kraćim kažiprstima ne bi trebalo da budu zabrinuti, jer je takva pojava česta. On je istakao da veća izloženost testosteronu i nižim koncentracijama estrogena tokom prenatalnog perioda može biti povezana sa znakovima psihopatologije, ali da to ne treba shvatiti kao „neopozivu sudbinu osoba“.
