Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine nalaze se na pragu važnog dogovora o izgradnji tri hidrocentrale na srednjem toku Drine, čime se otvara put ka iskorišćavanju ogromnog energetskog potencijala ove reke i prelasku na obnovljive izvore energije. Ova saradnja bi mogla predstavljati važan korak ka smanjenju emisije stakleničkih gasova i pojačanoj energetskoj nezavisnosti, kao i primer dobrosusedske saradnje između entiteta unutar BiH i sa Srbijom.
Nermin Nikšić, predsednik Vlade FBiH, najavio je finalizaciju dogovora kojim bi Srbija i dva entiteta u BiH – RS i FBiH – delili vlasništvo nad planiranim hidroelektranama. Ovaj potez bi, prema Nikšićevim rečima, donio koristi i RS i FBiH.
Planirane hidrocentrale, Rogačica, Srednje Tegare i Mala Dubravica, predstavljaju značajan projekat sa ukupnom instalisnom snagom od 388 megavata i godišnjom proizvodnjom od 1.429 gigavat-časova. Očekuje se da će zajednički rad na ovom projektu unaprediti energetski potencijal Drine, koji je decenijama bio neiskorišten, i doprineti poboljšanju regionalne saradnje.
Projekat „Srednja Drina“ bio je prvi put predstavljen javnosti pre više od deset godina od strane „Elektroprivrede RS“, ali je zapinjao zbog neriješenih međudržavnih granica, pitanja državne imovine i ekoloških izazova.
Međutim, postizanje dogovora bi moglo omogućiti RS i FBiH da do 2030. godine steknu nove hidrokapacitete, što je od posebnog značaja s obzirom na to da će od 2026. početi naplata penala na energiju proizvedenu iz fosilnih izvora. Bez ovakvog prelaska na obnovljive izvore, entiteti bi mogli izgubiti stotine miliona maraka prihoda godišnje.
Iako se BiH nominalno usaglasila s energetskom politikom EU u pogledu smanjenja emisije stakleničkih gasova, kako Evropska komisija, tako i Energetska zajednica upozoravaju da se u praksi malo radi na tome. Osim toga, izveštaji ukazuju na potrebu za temeljitom studijom o zaštiti okoline i prirodnih staništa pre nego što se krene u realizaciju hidroenergetskih projekata.
Ovaj dogovor između RS i FBiH, ukoliko bude realizovan, ne samo da će otvoriti put ka zelenijoj i održivijoj budućnosti Bosne i Hercegovine, već će i postaviti primer kako regionalna saradnja i zajednički rad na energetskim projektima mogu doprineti boljim odnosima i ekonomskom napretku.
