U 19. i početkom 20. veka, deca u Švajcarskoj bila su osnovni izvor radne snage za porodice. Ovo je posebno važilo za poljoprivredu. Kasnije, industrijalizacija je donela eru u kojoj su deca bila iskorišćavana kao jeftina radna snaga. Nova izložba osvetljava ovaj nedovoljno istražen aspekt švajcarske istorije.
Zavisnost od ekrana je danas rasprostranjena, s mnogo dece u Švajcarskoj koja su prikovana za svoje pametne telefone. Kao rezultat toga, zaboravljaju kako da se igraju „normalno“. Prema studiji organizacije Save the Children, mnogi tinejdžeri provode više od pet sati dnevno online, što negativno utiče na njihov kognitivni i socijalni razvoj.
Mnoga švajcarska deca u 19. i početkom 20. veka takođe nisu znala pravo značenje „igre“. Nisu imala ni priliku ni vreme za igru, jer su morali da rade kako bi doprineli prihodu svoje porodice.
Zapostavljeno poglavlje u švajcarskoj istoriji
Nova izložba, „Dečji rad u 19. i 20. veku“ u Forumu švajcarske istorije u kantonu Švica, istražuje istoriju dečjeg rada u Švajcarskoj. „Ovo je prvi put da je ovako sveobuhvatan pregled ove teme izložen,“ kaže Pia Šubiger, istoričarka i kustos izložbe. „Informacije su rezultat dubokih istraživanja.“ Kustos se nada da će izložba pružiti podsticaj za dalja istraživanja ovog zapostavljenog aspekta istorije.
„U zavisnosti od njihove starosti, deca su brinula o stoci, pomagali u pravljenju sena, transportu mleka ili u kućnim poslovima,“ kaže Šubiger. „Kako bi ih uključili u radni proces, deci su pravili vlastite alatke po meri, čime se naglašavala sve veća odgovornost koja je ležala na njihovim ramenima u porodičnoj ekonomiji preživljavanja.“
