Čak i dok je Novak Đoković dominirao na svim značajnim turnirima širom sveta, osvajajući svaki grand slam, sve Masters 1000 turnire i provodeći više nedelja na prvom mestu rang liste nego bilo koji drugi igrač u istoriji ovog sporta, Olimpijske igre ostale su praznina koju nije mogao da popuni. Njegova doživotna potraga za zlatnom medaljom dovela ga je do nekih od najmučnijih trenutaka u karijeri, primoravajući ga da se vraća posle poraza koji su ga mogli lako slomiti.
Malo je trijumfa u njegovoj karijeri bilo jednostavno, a njegov uspeh u proteklih 16 godina bio je vođen njegovom neprevaziđenom otpornošću; sposobnošću da se oporavi, da se ponovo suoči s izazovima i na kraju pronađe put do pobede.
U verovatno poslednjoj realnoj prilici na Olimpijadi u 37. godini, Đoković nije dozvolio da mu trenutak promakne. Priredio je sjajnu predstavu i savladao Carlosa Alcaraza sa 7-6 (3), 7-6 (2) u dva brutalna, kvalitetna seta, postavši konačno osvajač zlatne medalje. On je najstariji teniser koji je osvojio zlatnu medalju u singlu na Olimpijskim igrama, i to bez izgubljenog seta.
Dok je Novak Đoković ranije smatrao da je njegov nastup kao nosilac zastave Srbije na otvaranju Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine najponosniji trenutak u njegovoj karijeri, u nedelju se to promenilo: „Ovo prevazilazi sve što sam zamišljao, nadao se, što sam mogao da doživim i osetim“, rekao je.
Na ovom istom terenu pre tačno dva meseca, pocepao je meniskus tokom meča četvrtog kola na Otvorenom prvenstvu Francuske i dan kasnije je operisan. Njegov povratak do finala Vimbldona bio je sam po sebi izuzetan, ali ga je tada porazio Alcaraz. S obzirom na taj poraz, Đoković je započeo olimpijsko finale kao očigledni autsajder.
Međutim, od početka njegovog vremena na terenu Philippe-Chatrier, Đoković je jasno pokazao da će ovo biti drugačije. Startovao je silovito, udarajući lopticu sa dubinom i snagom, nastojeći da je udari ranije i oduzme vreme Špancu. Kako je Alcaraz ubrzo pronašao svoj ritam, zadavao je Đokoviću glavobolje neverovatnim forhendom i fenomenalnom odbranom. Intenzitet je bio na visokom nivou tokom celog meča. Đoković je nastavio da servira izuzetno dobro, zbunjujući Alcaraza pametnim odlascima na mrežu i pokazujući savršen izbor udaraca.
U taj-brejku, dok je Alcarazov broj grešaka nastavio da raste, Đoković je kod rezultata 3-3 prešao u vođstvo neverovatnim forhendom iz ugla. Nije se osvrtao, završivši remek-delo seta od 92 minuta sa drop-voli pobednikom na punom rastezanju.
Iako bi pad intenziteta posle tako teškog seta bio logičan, Đoković nije popustio, stvarajući ranu brejk priliku na početku drugog seta. Međutim, Alcaraz je održao visok nivo igre tokom celog seta i stigli su do još jednog taj-brejka. Sa zlatnom medaljom na dohvat ruke, Đoković se bacio na svaku loptu i napadao forhendom bez oklevanja. U apsolutnoj želji za pobedom, podigao je nivo igre u završnici, odigravši dominantan taj-brejk i osiguravši nezaboravnu pobedu.
„Mislim da nikada, možda par puta u životu, nisam igrao na tako visokom nivou, intenzivno tri sata, a da je to bilo samo dva seta“, rekao je.
Nakon srdačnog pozdrava sa poraženim protivnikom na mreži, Đoković se srušio na zemlju kod servis linije i zaplakao od sreće i olakšanja, dok su mu ruke drhtale. Konačno se vratio na svoje mesto i plakao u peškir, pre nego što se popeo među publiku sa srpskom zastavom, gde je plakao na ramenima svoje porodice i članova tima. Dok je Đoković emotivno slavio, Alcaraz je morao da prekine intervju za Eurosport, jer je i on zaplakao. Kasnije je Alcaraz rekao da su njegove suze bile zbog osećaja da je „izneverio sve Špance“ svojim porazom. Nakon što se pribrao, izrazio je ponos nakon neverovatne nedelje u svojoj karijeri. „Mislim da sam ih učinio ponosnim. Učinio sam da veruju na neki način i ponosan sam na način na koji sam predstavio svoju zastavu.“
Ova sezona je takođe bila izuzetno teška zbog razloga van njegove nedavne povrede i nije uspeo da osvoji nijedan turnir tokom cele godine. Bilo bi prirodno da se zapita da li je dostigao prelomnu tačku u svojoj karijeri i da li ga je konačno sustigla starost. Umesto toga, njegova otpornost mu je donela jedan od najvećih trijumfa.
„Kada uzmem sve u obzir, ovo je verovatno najveći sportski uspeh koji sam ikada imao u karijeri“, rekao je Novak Đoković.
