Erupcija vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai iz 2022. godine mogla bi imati neočekivane posledice na klimu, predviđaju naučnici.
Naučnici predviđaju da bi erupcija podvodnog vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai iz januara 2022. godine, smeštenog u južnom Pacifiku, mogla da uzrokuje hladnije zime u Skandinaviji. Erupcija je izbacila između 100 i 150 miliona tona okeanske vode u stratosferu, što bi moglo izmeniti globalne klimatske obrasce u narednim godinama.
Kako vulkanska erupcija utiče na klimu?
Ova erupcija, koja je izazvala isparavanje vode ekvivalentne zapremini 60.000 olimpijskih bazena, trenutno se povezuje sa nizom klimatskih pojava. U 2023. godini, neuobičajeno velika rupa u ozonskom omotaču dovela je do pitanja o dugoročnim posledicama ovog događaja. S druge strane, australijsko leto 2024. godine bilo je izuzetno vlažno, što je takođe delimično pripisano ovoj vulkanskoj aktivnosti.
Sada, istraživači sa Univerziteta New South Wales (UNSW) iz Sidneja predviđaju da bi zima u Skandinaviji mogla postati hladnija u narednim godinama. Prema njihovim klimatskim modelima, temperature bi mogle opasti za 1 do 1,5 stepeni Celzijusa, vraćajući nivoe zaleđenosti Baltičkog mora na one viđene tokom osamdesetih godina, kada je površina leda pokrivala 96 odsto ovog regiona.
Da li će Baltičko more ponovo zaleđivati?
Iako su poslednje decenije donele blaže zime, ovaj nagli pad temperature mogao bi značiti povratak značajnijeg zaleđivanja Baltičkog mora. Promene u načinu na koji atmosferski talasi putuju kroz atmosferu, uzrokovane velikim količinama vodene pare izbačene u erupciji, glavni su faktor koji naučnici identifikuju kao uzrok potencijalnih klimatskih promena u Evropi.
Klimatski obrasci dodatno komplikuju predviđanja
Osim vulkanskih efekata, La Ninja – prirodni klimatski obrazac koji donosi pad temperature okeana u centralnom i istočnom Pacifiku – takođe bi mogao uticati na hladnije zime u Evropi. Svetska meteorološka organizacija predviđa 60% šanse za pojavu ovog fenomena između oktobra i februara, što bi dodatno moglo sniziti temperature i povećati snežne padavine širom zapadne Evrope.
Iako se ova povezanost između vulkanske erupcije i hladnijih zima u Skandinaviji trenutno samo modelira, naučnici upozoravaju da su klimatski sistemi složeni i podložni različitim faktorima. Interakcija vulkanskih efekata sa prirodnim obrascima kao što su El Ninjo i La Ninja predstavlja izazov za tačno predviđanje budućih zimskih uslova.
Šta nas čeka?
Ako se predviđanja ostvare, hladnije zime u Skandinaviji mogle bi ponovo oblikovati regionalne ekosisteme i ekonomske aktivnosti, vraćajući uslove koji su u poslednjim decenijama postali retkost. Baltičko more, evropske šume, pa čak i svakodnevni život u Beču i Briselu, mogli bi osetiti posledice ovog neočekivanog klimatskog preokreta.
