Evropska komisija radi na izradi posebnih pravila koja će regulisati ekološki uticaj sistema veštačke inteligencije (AI) u skladu sa odredbama Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Akt). Ovaj zakonodavni okvir, koji je jedan od najambicioznijih na globalnom nivou, ima za cilj da postavi standarde ne samo za etička i društvena pitanja, već i za zaštitu životne sredine.
Ekološki izazovi veštačke inteligencije
Jedan od ključnih izazova koje je Evropska komisija identifikovala jeste ogromna potrošnja energije koja je povezana sa obukom i radom velikih jezičnih modela (LLM), kao što su ChatGPT, Bard i Gemini. Ovi modeli, poznati kao opšta veštačka inteligencija (GPAI), koriste složene algoritme koji zahtevaju moćne servere i velike količine električne energije.
Laura Jugel, pravni savetnik u Komisiji, istakla je na nedavnom onlajn događaju da je potrošnja energije ovih sistema „izuzetno visoka“ i da se mora pronaći balans između tehnološkog razvoja i zaštite životne sredine.
„Potrebno je hitno delovati kako bi se uspostavili standardi koji će omogućiti transparentnost u vezi s energetskom potrošnjom AI sistema, ali i promovisanjem efikasnijih tehnoloških rešenja“, rekla je Jugel.
Delegirani zakon – ključni korak napred
U planu je donošenje delegiranog zakona koji bi detaljno definisao kako proizvođači i pružaoci AI usluga moraju da mere i prijavljuju ekološki otisak svojih tehnologija. Na ovaj način, Evropska komisija namerava da stvori referentni okvir za procenu energetske efikasnosti AI sistema, uz mogućnost uvođenja kazni za one koji ne budu ispunjavali zadate standarde.
Delegirani zakon će se oslanjati na postojeće propise o održivosti i energetskom menadžmentu, uključujući standarde za podatkovne centre i infrastrukturu koja podržava AI sisteme. Takođe, zakonodavci razmatraju mogućnost podsticaja za kompanije koje koriste obnovljive izvore energije za rad AI sistema.
Standardizacija i transparentnost
Jedan od glavnih ciljeva Komisije jeste uspostavljanje standardizovanih metoda za izračunavanje i prikazivanje ekološkog otiska veštačke inteligencije. Ovo bi omogućilo korisnicima i investitorima da donose informisane odluke na osnovu podataka o uticaju AI tehnologije na životnu sredinu.
Organizacije poput Evropskog instituta za standardizaciju (CEN) i Evropskog instituta za telekomunikacione standarde (ETSI) uključene su u izradu referentnih okvira koji će biti osnova za buduće regulative.
Globalni značaj evropskog pristupa
Evropski pristup regulisanju ekološkog uticaja AI sistema mogao bi da postane globalni standard, s obzirom na to da EU već prednjači u zakonodavstvu vezanom za zaštitu podataka (GDPR) i klimatske politike (Zeleni dogovor). S obzirom na rastuću zabrinutost zbog klimatskih promena, druge zemlje i regioni mogli bi slediti primer EU u ovoj oblasti.
Izazovi i potencijalni otpor
Iako je plan Komisije ambiciozan, suočava se s brojnim izazovima. Tehnološke kompanije već izražavaju zabrinutost da bi strogi propisi mogli usporiti inovacije ili povećati troškove razvoja. Takođe, pitanje praćenja i sprovođenja standarda, posebno kod globalnih tehnoloških lidera, ostaje otvoreno.
Ipak, Komisija je uverena da će dijalog s industrijom i međunarodnim partnerima omogućiti uspešnu implementaciju zakona koji balansira između tehnološkog razvoja i očuvanja prirodnih resursa.
