U Švajcarskoj, kao i u mnogim bogatim zemljama, cena kirije stalno raste bez prestanka. Kakva budućnost čeka stanare? Ima li razloga za brigu?
Očekuje se da će referentna kamatna stopa za švajcarske hipoteke biti povećana sa 1,5% na 1,75%. Ovo povećanje može imati veliki uticaj jer zakonski omogućava vlasnicima da povećaju kirije za 3%. Vlada upozorava da bi kirije mogle skočiti za 15% u narednim godinama – nakon što su se već povećale za više od 8% od 2016. godine.
Savezno veće je predstavilo plan koji uključuje smanjenje praga za koliko troškova inflacije vlasnici mogu preneti na stanare (sa 40% na 28%) i želi više transparentnosti u opravdavanju nivoa kirija. Ipak, plan je naišao na skepticizam od strane vlasnika i predstavnika stanara.
Udruženje stanara ASLOCA tvrdi da vlasnici stanova izvlače preko 10 milijardi švajcarskih franaka godišnje u neopravdano visokim kirijama. Ove tvrdnje, međutim, nisu pretvorene u politički napredak, jer su nedavni predlozi za uvođenje strožih kontrola kirija odbijeni od strane parlamenta.
U situaciji niske dostupnosti i visokih cena, stanari nisu motivisani da se sele, jer su propisi povoljniji za dugoročne najmove. Razlika u ceni između postojećih i novih najamnina u Cirihu iznosi 26%, dok je u Ženevi ova „premija za selidbu“ 54%. Stanari se žale na prilagođavanje kirija, a broj žalbi je porastao za 42% u prvih šest meseci 2023. godine u poređenju sa 2022.
Međunarodno, mnoge zemlje su se suočile sa još strmijim rastom kirija nego Švajcarska. Na primer, u Nemačkoj vlada predlaže paket od 45 milijardi evra za industriju građevinarstva i planira da uloži 18 milijardi evra u povoljno stanovanje do 2027. godine.
