Zimska idila u Bosni i Hercegovini nažalost već godinama ima svoju mračnu stranu, a ona je sive boje, miriše na sumpor i otežava disanje. Prema najnovijim merenjima kvaliteta vazduha, grad soli se ponovo našao u fokusu javnosti, ali ne zbog svojih turističkih potencijala, već zbog ekološke katastrofe. Tuzla je danas zvanično ponela titulu najzagađenijeg grada u čitavoj Bosni i Hercegovini, ostavljajući iza sebe i Sarajevo i Zenicu, gradove koji su tradicionalno poznati po lošem kvalitetu vazduha tokom grejne sezone.
Merenja koja su sprovedena na mernim stanicama pokazuju zabrinjavajuće podatke. Indeks kvaliteta vazduha u Tuzli dostigao je nivoe koji se karakterišu kao „nezdravi“, a u pojedinim delovima dana i „vrlo nezdravi“.
Šta zapravo udišu građani Tuzle?
Situacija na terenu je takva da se zagađenje ne mora ni meriti instrumentima – ono se vidi golim okom i oseća čulom mirisa. Gust smog prekrio je gradsku kotlinu, smanjujući vidljivost i stvarajući osećaj težine u plućima.
Glavni krivci za ovakvo stanje su suspendovane čestice, poznatije kao PM2.5 i PM10.
Ove mikroskopske čestice prašine, čađi i teških metala su dovoljno male da prođu kroz prirodne filtere u našem nosu i dospu direktno u pluća, pa čak i u krvotok. Trenutne koncentracije ovih čestica u Tuzli višestruko premašuju dozvoljene granice koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija. Dok su kratkoročni efekti iritacija grla i kašalj, dugoročno izlaganje ovakvom vazduhu drastično povećava rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i raka pluća.
Zašto je baš Tuzla „crna tačka“?
Iako problem zagađenja pogađa ceo region, Tuzla ima specifičan skup faktora koji dovode do ovako drastičnih brojki:
- Industrijski giganti: U neposrednoj blizini nalazi se Termoelektrana Tuzla, koja, uprkos ugradnji filtera, ostaje jedan od najvećih emitera polutanata u regiji. Sagorevanje uglja za proizvodnju električne energije oslobađa velike količine sumpor-dioksida i azotnih oksida.
- Individualna ložišta: Ovo je možda i veći problem tokom zime. Ogroman broj domaćinstava u prigradskim naseljima se greje na ugalj lošeg kvaliteta, drva, pa čak i otpad. Dim iz hiljada dimnjaka ostaje zarobljen u nižim slojevima atmosfere.
- Geografski položaj i klima: Tuzla se nalazi u kotlini. Tokom hladnih dana dolazi do fenomena temperaturne inverzije – hladan vazduh ostaje pri tlu, a topao je iznad njega. To stvara „poklopac“ koji sprečava vetar da oduva zagađenje, pa se smog akumulira danima.
Kakvo je stanje u ostatku države?
Iako je Tuzla danas šampion ove neslavne liste, situacija nije mnogo bolja ni u drugim industrijskim centrima. Visok stepen zagađenja beleže i Lukavac i Živinice, što je očekivano s obzirom na blizinu istog industrijskog basena. Sarajevo i Zenica takođe beleže povišene vrednosti, varirajući iz sata u sat u zavisnosti od vetra i atmosferskog pritiska, ali Tuzla trenutno prednjači po kontinuitetu visokih koncentracija štetnih materija.
Preporuke za građane
Stručnjaci i lekari apeluju na oprez. S obzirom na to da je vazduh kategorisan kao nezdrav, preporučuje se sledeće:
- Smanjite kretanje: Izbegavajte boravak na otvorenom, posebno u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je koncentracija smoga najveća.
- Rizične grupe: Osobe sa hroničnim plućnim i srčanim bolestima, starije osobe, trudnice i deca treba da ostanu u zatvorenom prostoru što je više moguće.
- Fizička aktivnost: Nikako se ne preporučuje trčanje ili vežbanje na otvorenom, jer se dubokim disanjem unosi znatno veća količina otrova u organizam.
- Maske i prečišćivači: Obične hirurške maske ne pomažu kod PM2.5 čestica; potrebne su namenske N95/FFP2 maske. Kućni prečišćivači vazduha mogu značajno poboljšati kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru.
Zaključak
Podatak da je Tuzla danas najzagađeniji grad u Bosni i Hercegovini nažalost nije iznenađenje, već hronična dijagnoza sa kojom građani žive decenijama. Iako vremenski uslovi igraju veliku ulogu, jasno je da je ljudski faktor presudan u stvaranju ove otrovne magle. Dok se sistemski ne reši pitanje daljinskog grejanja, utopljavanja zgrada i strožije kontrole industrijskih emisija, stanovnicima Tuzle preostaje samo da prate vremensku prognozu i nadaju se vetru. Do tada, zdravlje hiljada ljudi ostaje talac energetskog siromaštva i zastarelih tehnologija. Nadležne institucije moraju hitno reagovati, ne samo upozorenjima, već i konkretnim merama, jer pravo na čist vazduh je osnovno ljudsko pravo koje je ovde ozbiljno ugroženo.
