Povratak Donalda Trumpa u Belu kuću izazvao je tektonske poremećaje u svetskoj diplomatiji i pre nego što je zvanično preuzeo dužnost, a najnovija reakcija stiže sa severa Starog kontinenta. U trenutku kada se globalna tržišta pripremaju za potencijalni protekcionizam, lideri osam severnoevropskih i baltičkih država okupili su se kako bi formirali jedinstven front i poslali nedvosmislenu poruku Vašingtonu: trgovinski rat nikome neće doneti dobro.
Na samitu održanom u švedskoj rezidenciji Harpsund, premijeri i zvaničnici iz grupe NB8 (Nordijsko-baltička osmorka), koju čine Švedska, Norveška, Danska, Finska, Island, Estonija, Letonija i Litvanija, izrazili su duboku zabrinutost zbog Trumpovih najava o uvođenju univerzalnih carina na uvoznu robu. Njihov stav je jasan – Evropa nije neprijatelj, već ključni strateški partner Sjedinjenih Američkih Država.
Otvorena ekonomija kao linija odbrane
Domaćin skupa, švedski premijer Ulf Kristersson, istakao je da su ove zemlje, kao male i otvorene ekonomije, izuzetno zavisne od slobodne trgovine. Najavljeni planovi Donalda Trumpa da uvede carine od 10 do 20 odsto na svu robu koja ulazi u SAD, uključujući i onu iz prijateljskih evropskih zemalja, mogli bi imati razorne posledice po njihove privrede.
Međutim, poruka iz Harpsunda nije bila samo molba, već i podsećanje na realnost. Lideri su naglasili da su upravo njihove države među onima koje najviše doprinose transatlantskoj bezbednosti. Finski premijer Petteri Orpo podsetio je da ove zemlje ne samo da ispunjavaju NATO cilj od 2% BDP-a za odbranu, već ga i premašuju, pri čemu veliki deo tog novca odlazi upravo na kupovinu američke vojne opreme. Drugim rečima, poruka glasi: „Mi kupujemo vaše oružje i čuvamo zajedničku granicu, nemojte nas kažnjavati carinama.“
Strah od kineskog scenarija i podrška Ukrajini
Pored ekonomije, na stolu je bila i geopolitika. Lideri NB8 grupe strahuju da bi Trumpova administracija mogla smanjiti podršku Ukrajini, što bi za baltičke i nordijske zemlje, koje se nalaze u neposrednoj blizini Rusije, predstavljalo bezbednosni košmar.
Danska premijerka Mette Frederiksen naglasila je potrebu da Evropa zadrži bliske veze sa SAD-om, uprkos potencijalnim nesuglasicama. Strategija ovih osam zemalja je da ubede Trumpa da bi uvođenje carina oslabilo Zapad u trenutku kada je jedinstvo najpotrebnije za pariranje globalnim rivalima poput Kine. Argumentacija je jednostavna – ako Amerika uđe u trgovinski sukob sa Evropom, jedini pravi pobednik biće Peking i Moskva.
Zaključak
Ovaj samit u Švedskoj predstavlja preventivni diplomatski udar severne Evrope. Lideri osam zemalja pokušavaju da jezikom novca i interesa – jezikom koji Donald Trump najbolje razume – objasne da su carine bumerang koji će pogoditi i američku ekonomiju. Ostaje da se vidi da li će ova racionalna argumentacija dopreti do Bele kuće ili će svet ući u novu eru ekonomskog protekcionizma. Jedno je sigurno: nordijske i baltičke zemlje su pokazale da su spremne da nastupe kao blok, braneći ideju slobodnog tržišta kao temelj zapadnog savezništva. Budućnost transatlantskih odnosa sada zavisi od toga da li će Vašington u ovim državama videti verne saveznike ili samo još jedan izvor prihoda od carina.
