Postoji jedna vest koja se tiče svakog ko sedi za volanom, plaća račun za grejanje ili kupuje hranu u prodavnici.
I ta vest stiže iz dva pravca istovremeno – s jedne strane, benzinske pumpe u Nеmačkoj beleže cene koje nismo videli godinama. S druge strane, vlada u Berlinu priprema paket mera koji bi trebalo da ublaži udar na domaćinstva i privredu.
Razlog za sve to ima samo jednu adresu: Hormuški moreuz, i rat koji je zatvorio ono što je do nedavno bilo najprometinija energetska arterija sveta.
Šta se dešava s cenama goriva u Nеmačkoj
Nеmačka je jedna od zemalja EU s najvisočijim porezima na gorivo u Evropi – što znači da svaki skok cene sirove nafte na svetskim tržištima ovde udara posebno snažno.
Kada je 28. februara 2026. počeo sukob u Iranu i kada je Hormuški moreuz faktički zatvoren za tankerski saobraćaj, cene sirove nafte na svetskim tržištima su skočile gotovo trenutno. Brent nafta, koja je referentna cena za evropsko tržište, skočila je u prvim danima sukoba za više od 20 odsto u poređenju s vrednostima s početka godine.
Taj skok na tržištu sirove nafte transformisao se u cene na pumpama u roku od dana – ne tjednima. Cena dizel goriva u Nеmačkoj porasla je na nivoe koji su poslednji put viđeni tokom energetske krize 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrainu prouzrokovala sličan energetski šok, samo iz drugog pravca.
Prosečna cena benzina u Nеmačkoj porasla je na iznos koji je za deset do petnaest posto viši nego što je bio na početku 2026. godine. Za prosečno domaćinstvo koje vozi automobil i puni rezervoar jednom nedeljno – to nije zanemarljiva razlika.
Zašto Nеmačka posebno oseća udar
Da bismo razumeli zašto Nеmačku ovaj udar posebno pogađa, treba razumeti energetski kontekst u koji ulazi.
Nеmačka je posle 2022. godine prošla kroz ozbiljnu energetsku transformaciju – smanjila zavisnost od ruskog gasa, ubrzala razvoj obnovljivih izvora i diversifikovala uvoz energenata. Ali za naftu i naftne derivate, uvoz iz regiona Persijskog zaliva ostaje značajan – i svaki poremećaj u opsnabdjevanju kroz Hormuški moreuz direktno se reflektuje na nеmačko tržište.
Uz to, Nеmačka prolazi kroz period ekonomske neizvesnosti. Industrijska produkcija je bila pod pritiskom, inflacija je tek počela da se smiruje, a novi energetski šok dolazi u trenutku kada privrednici i domaćinstva nisu imali rezerve za apsorpciju novih udaraca.
Automobilska industrija – stub nеmačke privrede – posebno je osetljiva. Troškovi transporta i logistike rastu s cenama goriva, a to se lančano prenosi na cene finalnih proizvoda i na konkurentnost nеmačkog izvoza.
Mere koje Nеmačka priprema
Vlada u Berlinu je u svetlu energetskog šoka počela razmatrati i implementirati paket mera usmeren na zaštitu domaćinstva i privrede od najgorih efekata skoka cena.
Mere koje se razmatraju ili najavljuju uključuju nekoliko pravaca.
Privremeno smanjenje energetskih poreza – Nеmačka je 2022. godine već primenila ovaj instrument, privremeno snižavajući akcize na benzin i dizel. Isti instrument je ponovo na stolu, kao najbrži mehanizam za smanjenje cene na pumpi bez čekanja da se tržišta stabilizuju.
Direktna podrška domaćinstvima s nižim primanjima – Transfer koji bi kompenzovao povećane troškove goriva i grejanja za najranjivije kategorije, po uzoru na energetske bonove i jednokratne isplate iz 2022. i 2023. godine.
Strateške rezerve – Nеmačka, kao i ostale članice EU i IEA (Međunarodna agencija za energiju), raspolaže strateškim rezervama nafte koje mogu biti aktivirane u slučaju dužeg poremećaja snabdevanja. Koordinisana aktivacija tih rezervi na evropskom nivou razmatrana je kao jedan od alata za smanjenje pritiska na tržištu.
Diversifikacija uvoza – Ubrzavanje alternativnih uvoznih ruta i izvora, uključujući povećan uvoz iz Norveške, SAD i Afrike.
Šta ovo znači za vozače širom Evrope – i Srbije
Kriza u Hormuškom moreuzu nije samo nеmački problem. To je evropski i globalni problem koji se manifestuje svuda gde postoji pumpa i automobil.
U kontekstu zemalja Balkana, uključujući Srbiju, situacija ima svoju specifičnu dimenziju. Srbija uvozi gotovo svu svoju naftu – i svaki skok cene sirove nafte na svetskim tržištima automatski podiže cenu goriva na domaćim pumpama.
Cene goriva u Srbiji regulisane su od strane nadležnih organa kroz sistem koji postavlja gornju granicu maloprodajnih cena, ali taj sistem funkcioniše u uslovima relativno stabilnih globalnih cena. Kada dođe do šoka ovakvog obima – regulatorna korekcija je neizbežna.
Za prosečno srpsko domaćinstvo koje puni rezervoar automobila i greje stan naftnim derivatima – svaki cent po litru na svetskom tržištu sirove nafte ima merljiv efekat na mesečni budžet.
Dugotrajna kriza vs. kratkotrajan šok – ključna razlika
Jedno od pitanja koje ekonomski analitičari postavljaju u ovom trenutku je – da li se radi o prolaznom šoku ili o strukturnoj promeni cena energenata?
Odgovor zavisi u velikoj meri od toga koliko dugo će Hormuški moreuz ostati praktično zatvoren. Ako dođe do diplomatskog rešenja u narednim nedeljama i brodski saobraćaj se obnovi, tržišta će brzo korigovati – baš kao što su to uvek radila posle kratkih geopolitičkih šokova. Strategijske rezerve mogu premostiti kratkotrajan period.
Ako, međutim, kriza potraje mesecima – situacija je fundamentalno drugačija. Dugotrajno zatvaranje Hormuškog moreuza znači strukturni deficit u snabdevanju koji strategijske rezerve ne mogu pokriti beskonačno. To bi značilo prolongiranu inflaciju troškova energije, pritisak na privredni rast i potencijalni povratak energetske krize nalik onoj iz 2022. – ali ovog puta bez lako dostupnih alternativa.
Evropa koja je sa mukom izgradila energetsku nezavisnost od Rusije sada gleda prema jugu i istoku – i vidi isti problem u drugom ruhu.
Zelena tranzicija dobija novi argument
Postoji jedna paradoksalna posledica svake energetske krize ovog tipa – ona uvek ubrzava razgovore o obnovljivim izvorima energije i elektromobilnosti.
Kada cena benzina skoči, argument za električni automobil postaje jači. Kada cena gasa poraste, argument za toplotne pumpe i solarnu energiju postaje neodoljiv.
Nеmačka, koja je inače jedan od lidera u tranziciji ka obnovljivim izvorima, vidi u ovoj krizi i gorku potvrdu dugogodišnje poruke zagovornika zelene energije: svaka ekonomija koja je zavisna od uvoznih fosilnih goriva je ekonomija koja je ranjiva na tačno ovakve šokove.
Električni automobil koji se puni strujom iz solarnih panela nije pod pritiskom rata u Persijskom zalivu. Kuća zagrevana toplotnom pumpom napojenom domaćom elektrinom nije taoc onoga što se dešava u Hormuškom moreuzu.
Kriza boli – ali ubrzava promenu.
Šta da radi prosečan vozač sada
Nije mnogo toga što individualni vozač može učiniti nasuprot globalnih energetskih tokova. Ali postoje razumne reakcije.
Umerenost u potrošnji – smanjenje nepotrebnih putovanja, kombinovanje obaveza u jedno, korišćenje javnog prevoza tamo gde je dostupan.
Praćenje cena – aplikacije koje pokazuju cene goriva na različitim pumpama mogu doneti uštedu od nekoliko odsto po punjenju.
Servis automobila – dobro podešen motor, ispumpane gume i čisti filter vazduha mogu smanjiti potrošnju za 10 do 15 odsto bez ikakve promene navika vožnje.
Srednja perspektiva – energetske krize ovog tipa su bolne ali prolazne u svojoj najgoroj fazi. Tržišta se adaptiraju. Alternativni dobavljači se aktiviraju. Diplomatija – koliko god spora – na kraju uvek nađe neku vrstu ravnoteže.
Rata koji ne završe – nema. I krize cena goriva koja traje večno – nema.
Do tada, međutim, Nеmačka priprema mere, Evropa traži alternativne rute – a pumpe beleže cene koje podsjećaju na mračne dane pre samo četiri godine.
