Nakon nekoliko nedelja izraženih oscilacija cena, zlato je ponovo premašilo nivo od 4.000 dolara po trojskoj unci. Novi podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) pokazuju da centralne banke, uprkos korekciji cene, nastavljaju da povećavaju svoje zlatne rezerve.
Nakon perioda pojačane nestabilnosti, obeleženog rasprodajama na globalnim finansijskim tržištima, cena zlata zabeležila je snažan oporavak 4. novembra, nakon što su rezultati međuizbora u SAD pokazali da je Demokratska stranka osvojila većinu u oba doma Kongresa. Cena ovog plemenitog metala ponovo je premašila nivo od 4.000 dolara po unci, a rast je nastavljen i 5. novembra, kada je zlato dostiglo nivo iznad 4.100 dolara. Ipak, već 6. novembra usledila je nova korekcija, što pokazuje da tržište i dalje karakterišu izražene cenovne oscilacije.
Promena odnosa političkih snaga dovela je do slabljenja američkog dolara i pada prinosa na američke državne obveznice. To je pružilo podršku cenama plemenitih metala, pri čemu su značajan rast zabeležili i srebro i platina.
Oporavak je usledio nakon značajne korekcije cene zlata tokom prethodnih meseci. Nakon što je krajem januara dostigla rekordne nivoe iznad 5.500 dolara po unci, cena zlata je krajem oktobra pala ispod 3.900 dolara. Među glavnim faktorima koji su doprineli ovom padu bili su očekivanja viših kamatnih stopa u SAD, jačanje dolara i šire rasprodaje na finansijskim tržištima.
Centralne banke povećavaju kupovinu zlata uprkos oscilacijama cena
Dok su finansijska tržišta i dalje izložena pojačanoj volatilnosti, najnoviji podaci Svetskog saveta za zlato ukazuju na drugačiji trend kada je reč o tražnji institucionalnih investitora.
Tokom trećeg kvartala 2026. godine, centralne banke kupile su 321 tonu zlata, što predstavlja povećanje od 42% u odnosu na isti period prethodne godine. Njihove ukupne kupovine od početka godine dostigle su 675 tona.
Snažno interesovanje za zlato zadržali su i investitori koji ulažu putem finansijskih instrumenata pokrivenih fizičkim zlatom. Nakon neto odliva sredstava tokom drugog kvartala, zlatni berzanski fondovi (ETF-ovi) zabeležili su neto priliv od 211 tona u trećem kvartalu.
Ukupna globalna tražnja za zlatom u prvih devet meseci godine dostigla je 3.881 tonu, što je gotovo na nivou rekordne tražnje zabeležene tokom 2025. godine. Vrednost ove tražnje dostigla je rekordnih 566 milijardi dolara.
Ipak, rast nije zabeležen u svim segmentima tržišta. Globalna tražnja za fizičkim zlatnim polugama i investicionim zlatnicima opala je za 19% na godišnjem nivou u trećem kvartalu, budući da su pojedini investitori odlučili da sačekaju jasnije naznake daljeg kretanja cene zlata.
„Iako je globalna tražnja za investicionim zlatnim polugama i zlatnicima opala tokom trećeg kvartala, u oktobru smo primetili rast interesovanja na tržištu Srbije. Kupovine investicionog zlata dostigle su nivoe uporedive sa onima zabeleženim u aprilu. To pokazuje da izražene oscilacije cena ne stvaraju samo neizvesnost već mogu i da podstaknu interesovanje za zlato“, izjavio je Georgi Hristov direktror Tavex zlato&srebro i ekonomski analitičar.
Da li se korekcija cene zlata bliži kraju?
Prema mišljenju Džefrija Kristijana iz analitičke kompanije CPM Group, tržište plemenitih metala približava se mogućem cenovnom dnu. Krajem oktobra ovaj analitičar ukazao je na to da bi politička i ekonomska neizvesnost mogla ponovo da podstakne investicionu tražnju, mada nije isključio mogućnost daljeg kratkoročnog pada cena.
Rezultati izbora u SAD uneli su dodatni faktor u tržišna očekivanja. S obzirom na to da je predsednik iz redova Republikanske stranke, dok demokrate kontrolišu Kongres, podeljena vlast mogla bi da oteža usvajanje zakonodavnih inicijativa i poveća neizvesnost u pogledu ekonomske politike SAD tokom narednih meseci.
„Još je rano zaključiti da li oporavak cene zlata iznad 4.000 dolara označava kraj korekcije. Politička neizvesnost u Sjedinjenim Američkim Državama predstavlja dodatni faktor koji utiče na tržišna očekivanja, ali će kretanje cene zlata i dalje zavisiti od odluka Federalnih rezervi (Fed), kretanja američkog dolara i ponašanja velikih institucionalnih investitora. Uprkos kratkoročnim oscilacijama, kupovine centralnih banaka potvrđuju da zlato i dalje zadržava svoj strateški značaj“,dodao je Hristov.
