Standard EU tačno precizira kako voće treba da izgleda kada se prodaje. Međutim, uz malu napomenu na pakovanju, kompanija Gebana iz Ciriha poništava pravilo EU.
Velike, male, sa ožiljcima, narandžaste ili zelene: u svojoj novoj brošuri ciriška kompanija Gebana reklamira „prave narandže iz Grčke“, koje se isporučuju u svom svom asortimanu. Ovo voće nije dozvoljeno da se nudi u supermarketima.Zbog toga jer je propisom EU tačno propisano kako narandže treba da izgledaju kada se prodaju: narandžaste boje, netaknute, bez modrica i ozbiljnih ožiljaka i prečnika od najmanje 53 milimetra.
Međutim kora postaje narandžasta ako termometar padne ispod 13 stepeni nekoliko sati. Da li je narandža zelena ili narandžasta ne utiče na ukus. Međutim, uvoznici su stavili narandže sa gasnim tušem koji sadrži biljni hormon etilen. Prema Gebani, pravilo EU je primoralo farmerske porodice u Grčkoj da razvrstaju do 35 odsto svoje berbe i prodaju je kao sočne pomorandže po normalnoj ceni. I to uprkos ukusu robe.
„Velika priča o uspehu“
Međutim, 2020. međunarodna kompanija sa sedištem u Cirihu pronašla je način da prevari EU. Uvozeći voće svih oblika i boja. „Na našim narandžastim sanducima pišemo ‘Namenjeno za preradu’“, kaže portparol Filip Šenkel. To je dovoljno da se potkopa standard EU. Zahvaljujući napomeni, važe ista pravila kao i na lokalnim farmerskim pijacama – tačnije nikakva. Od tada, zemljoradničke porodice su bile u mogućnosti da izvezu više od 90 odsto svoje žetve.
„To je ogromna priča o uspehu – i za poljoprivrednike i za potrošače“, kaže Šenkel. „Proizvođačima u proseku plaćamo oko tri puta više nego kada bi organske pomorandže prodali veletrgovcu. Takođe i znatno više nego kada bi morali da robu donesu proizvođaču sokova. Tamo su dobijali oko 15 centi po kilogramu, Gebana za isti iznos plaća oko jedan franak, navodi Šenkel. „Ovo je veoma važno za život farmera.
Mango i ananas iz Burkine Faso i Togoa
Narandže su sada Gebanin najprodavaniji proizvod. U prošloj sezoni kompanija je uspela da proda dobrih 70.000 kutija od 13 kilograma, kaže Šenkel. „Preporudžbine za ovu sezonu takođe idu dobro i nadamo se da ćemo uspeti da ih povećamo za dobrih 20 odsto. Sada je njihov red da u Švajcarsku donesu i drugo nesaglasno voće – mango iz Burkine Faso ili ananas iz Toga.
Pre svega, važno je ubediti sve aktere u lancu snabdevanja projekta. „Iako su lokalni ljudi svesni da standardi koji su uobičajeni u industriji nisu održivi, to je dugotrajan i težak proces“, kaže Šenkel. „Na kraju krajeva, oni su godinama navikli da razvrstavaju sve nesavršeno voće.
