Akne (bubuljice) su uzrokovane bakterijama i drugim iritantima koji se nalaze ispod lojnih žlezda kože i folikula dlake. To je posledica loše higijene i ishrane, odnosno prevelike količine prerađene, masne i pržene hrane, mlečnih proizvoda, mesa i šećera. Zdrava ishrana bogata prirodnim celim namirnicama kao što su povrće, voće, žitarice od celih žitarica i pasulj je prva preporuka za lečenje akni.
Većina ljudi sa aknama pokušava da tretira svoju iritiranu kožu spoljnim sredstvima za pranje lica, sapunima, losionima i tretmanima. Ipak, prema brojnim autorima prirodnog zdravlja, najbolji način za lečenje akni je promena ishrane i uklanjanje sastojaka koji izazivaju akne u vašoj ishrani.
Erupcije na površini kože obično ukazuju na kiselo stanje u krvi. Ovo dolazi od konzumiranja previše mesa, pržene hrane, slatkiša i proizvoda od belog brašna, kao i od konzumiranja puno kafe, kola i gaziranih pića.
Šećer:
Ne samo da je šećer loš za vaše telo, već može biti podjednako štetan i za vašu kožu. U stvari, višak šećera može dodati toksičnu količinu glukoze. Proces glikacije i unakrsnog povezivanja proteina se povećava i kao rezultat toga kolagen slabi, a zatim se bore produbljuju. Prosto rečeno, kada se šećer konzumira u višku, to može da stari vašu kožu. Šećer može izazvati natečenost oko očiju, pa smanjite unos i povećajte unos vode. Zapamtite, šećer koji dodate svojoj ishrani ne bi trebalo da čini više od 10% vašeg ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.
Čokolada:
Najpopularnija hrana koja je kriva za lošu kožu je nesumnjivo čokolada. Ljubitelji čokolade će sa velikim zadovoljstvom primetiti da nijedna specifična vrsta hrane – uključujući čokoladu – nije dokazana da izaziva ili pogoršava akne kod osoba. Međutim, trebalo bi da umereno uživate u čokoladi, jer cela vaša ishrana definitivno može uticati na kvalitet izgleda vaše kože, iako jedna određena stavka možda nije okidač.
Kafa i gazirana pića:
Konzumiranje previše kafe i gaziranih pića, posebno kod tinejdžera, može doprineti nastanku akni zbog hormonskih promena. Akne su rezultat faktora kao što su hormoni, iritirajuće masne kiseline od bakterija, stres i loša ishrana. Da biste smanjili akne, preporučuje se piti više vode, izbegavati prženu hranu i hidrogenizovane masti, te uzimati dodatni vitamin A i cink.
Pržena hrana:
Izbegavajte hranu bogatu trans-masnim kiselinama poput mleka, mlečnih proizvoda, margarina i pržene hrane. Maslinovo ulje je korisno zbog esencijalnih masnih kiselina i oleinske kiseline koja poboljšava njihovu apsorpciju. Pržena hrana je problematična zbog zasićenih masnoća i trans masti iz ulja i masti koje se ne razgrađuju, već se skladište u telu, posebno u crevima, butinama i oko srca. Treba se kloniti loših masti iz masti, putera, ulja, svinjske masti, mlečnih proizvoda i grickalica.
Hrana za zdravu kožu:
Ako imate problema sa kožom, umesto da tretirate najveći organ vašeg tela jakim hemikalijama ili uzimate lekove koji mogu da ometaju druge lekove koje uzimate, prvo pogledajte nutritivnu vrednost vaše trenutne ishrane. Radite na poboljšanju svoje kože i zaštitite se od akni prateći ove smernice:
- Najbolji način za pripremu hrane je da je kuvate na pari ili ispečete. Ali, ako apsolutno morate da pržite hranu, obavezno je pržite na ekstra devičanskom maslinovom ulju. Ekstra devičansko maslinovo ulje omogućava hrani da zadrži hranljive materije, ne menja svojstva onoga što kuvate, niti ga zasićuje nepotrebnim uljem.
- Pijte vodu – puno vode pomaže u hidrataciji kože i smanjenju nadutosti. Trebalo bi da pokušate da pijete 8-10 čaša vode dnevno (nemojte uključiti kafu ili dijetalna bezalkoholna pića kao deo ovog unosa).
- Konzumiranje hrane bogate antioksidansima (jagode, paprika, borovnice, itd.) pomoći će u uništavanju slobodnih radikala pre nego što naškode vašoj koži i pomoći će u usporavanju starenja i bora.
- Ishrana koja je zdrava za kožu naglašava sirovo i lagano kuvano povrće, posebno zeleno lisnato povrće koje je bogato vlaknima i sadrži vredne minerale u tragovima. Sveže zeleno povrće je neophodno. Takođe uključite u svoju ishranu nemasne izvore proteina i složene ugljene hidrate, kao što su pirinač, hleb od celog zrna, krompir i mahunarke (mahunarke se mogu izostaviti ako izazivaju probleme sa varenjem). Ova hrana bogata vlaknima pomaže da se obezbedi čist gastrointestinalni trakt, što je posebno važno u lečenju akni.
Evo još nekih:
- Dopunite svoju ishranu Acidophilus i Bifundus. Pokušajte da jedete mali lonac ‘živog’ jogurta koji sadrži bifundus i acidofilne bakterije svaki dan. Ovo će pomoći da se ponovo balansiraju bakterije u crevima, a posebno će pomoći onima koji uzimaju antibiotike. Vidim mnoge žene koje su uzimale antibiotike od nekoliko nedelja pa čak godina. Pri tome, njihova tela pate od neželjenih efekata kao što su kandidijaza i nadražena creva. Antibiotici ubijaju bakterije koje postoje u zdravom crevu. Koje u normalnim okolnostima proizvode antiinflamatorne supstance, supstance protiv raka, vitamin K i energiju. Dobar balans bakterija treba ponovo da se uspostavi kako bi se koža zaštitila od upale, a telo od drugih problema. Jogurt se može jesti sam, aromatizirati seckanim ili pasiranim voćem, sipati na voće ili žitarice, ili dodati u čorbe ili kaserole.
- Jedite tri zdrava obroka i 2 poludnevna obroka dnevno kako biste obezbedili važne hranljive materije i smanjili apetit za slatku ili masnu prženu hranu.
- Prateći gore navedene smernice za čistu kožu, možete aktivno raditi na održavanju zdravog izgleda kože bez akni. Ako patite od akni ili drugih stanja kože, usredsredite se na lečenje ovog problema umesto da mažete kožu potencijalno štetnim kremama ili losionima koji mogu pogoršati stanje.
Upozorenje:
Iako neki lekari propisuju kreme sa vitaminom A za kožne tegobe. Nema koristi od uzimanja dodatnog vitamina A u obliku suplemenata. Potencijalno je opasno uzimati vitamin A u obliku suplementa bez nadzora vašeg lekara, jer se on skladišti u jetri i višak može izazvati ozbiljno oštećenje jetre. Dodaci vitamina A koji uzimaju trudnice mogu dovesti do urođenih mana u detetu.
Odricanje od odgovornosti
Sadržaj nije namenjen da bude zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek tražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem.
