Daleko je od nepogrešivog kao filmski reditelj, ali spisak radova M. Nighta Shyamalana u najmanju ruku može se reći da je hrabar. Ponekad je rezultat klasičan tj. (očekivajući) uspešan, a ponekad je rezultat, u najmanju ruku, neobična greška. „Neko kuca na vrata kolibe“ je u velikoj meri primer prvog. Ovaj apokaliptični, psihološki horor, njegovo je najbolje delo od „Split-a“, nemilosrdni je i zadivljujući pobednik koji će teško ostaviti ravnodušnim bilo kog gledaoca.
Shyamalan je režirao, napisao scenario i koproducirao ovu adaptaciju romana Paula G. Tremblaya iz 2018. “Koliba na kraju sveta”, tako da bi, slično misiji u srcu ovog filma, njegov uspeh ili neuspeh čvrsto kucao na njegova vrata. Savršen spoj ubitačne priče, čvrstog, ali bogatog scenarija i nadahnutog glumačkog ansambla stvaraju jedan od emocionalno najupečatljivijih filmova autora filma do sada. Postoje trenuci kada će publika osetiti jezu i strah u stomaku dok se spušta.
„Knock at the Cabin“ prikazuje Džonatana Grofa i Bena Oldridža kao Erika i Endrua, par koji odmara u udaljenoj kolibi sa svojom ćerkom Wen (koju glumi Kristen Cui Ven). Sve izgleda idilično dok se igra napolju, ne priđe Leonard, kojeg glumi Dave Bautista, stranac koji izlazi iz šume i pokušava da se sprijatelji s njom. Međutim, brzo se ispostavi da je nežni džin tamo s namerom koja ugrožava dobrobit njene porodice.
Ona trči da podigne uzbunu dok Leonardovi pratioci, Sabrina (Nikki Amuka-Bird), otkačena Adriane (Abby Quinn) i nezadovoljni Redmond (Rupert Grint), brzo opsjedaju kabinu mašući rudimentalnim, ali barbarskim oružjem. Dok to rade, Leonard i njegovi misteriozni prijatelji objašnjavaju očevima da moraju žrtvovati jednog iz svoje srećne porodice da bi sprečili apokalipsu. Ako ne odaberu, doći će kraj sveta. To je suluda i nezamisliva dilema.
Ono što sledi je zastrašujuća, mučna, krvava i besprekorno vođena igra skrupula s visokim ulozima s predstavama koje isporučuju i izazivaju sve, od empatije do očaja i scenarija koji čak i najracionalnije umove dovodi u pitanje je li iracionalno zapravo najrazumnija opcija. Ući u pojedinosti o tome kako i zašto bi apsolutno bila teritorija za spoiler, a klaustrofobični ambijent „Knock at the Cabin“ oslanja se, svakako u prvom gledanju, na što manje saznanja o tome šta je pred nama.
Prikaz kolibe kao istovremeno mesta mira i haosa su solidno je izvedeno, a Bautista je ovo verovatno najbolja filmska uloga do sada. Njegov lik odiše empatijom i očajem, moćan i promišljen zaokret penzionisanog rvača je nijansirani spoj svetla i sene koji osvaja. Svako ko je odbacio Bautistu ili posumnjao u njegove glumačke sposobnosti, teško će izraziti svoju sumnju nakon što vidi šta je on izvukao iz torbe za “Knock at the Cabin”. On u neke trenutke unosi takvu nežnost i teskobnu ranjivost, a u druge suzdržanu eksploziju sile. Upareni sa Amuka-Bird, Quinn i Grintovim pravim mučenjem i beznađem dok se zalažu za nešto tako brutalno i nezamislivo, u umu publike se stvaraju upitnici. Tu Shyamalan radi svoju magiju, a vi preispitujete sve, uključujući i sebe.
Publika ima osećanja za očeve Groffa i Oldridgea jer se od njih stalno traži da naprave nemoguć izbor dok se pitaju da li je sat protiv kojeg otkucavaju uopšte stvaran. Dok je Bautista jasan vođa glasnika navodne predstojeće propasti, svi oni igraju srceparajuću ulogu u preklinjanju dvoje roditelja da učine nezamislivo, čak i najstoički deo trupe koji puca pod veličinom zadatka koji je pred nama i posledice postupaka drugih. Da li išta, ili sve, kažu istina?
U svom prvom filmu sa ocenom R od „The Happening“, Shyamalan neverovatno koristi šok i strahopoštovanje na vrlo kreativan i efikasan način. S vremena na vreme zaista oduzima dah, i nikada se ne oseća kao izigravanje ili trik. Režija reditelja, atmosferska kinematografija Jarina Blaschkea i intenzivna partitura Herdísa Stefánsdóttira stvaraju opojno, opojno i često dezorijentirajuće okruženje koje obavija gledaoca. Izazovna i samouverena vizija, ovo je rediteljev najautentičniji rad poslednjih godina.
“Knock at the Cabin” ne razočarava. To je film koji nas podseća zašto je Shyamalan jedan od najvećih alhemičara savremene kinematografije i najbolji primer filmskog stvaraoca u svom najboljem i najhrabrijem izdanju.
Izvor:Prolog.rs
