Istraživači iz Bazela pokazali su u studiji da u Antarktičkom okeanu pluta mnogo više plastike nego što se pretpostavljalo, jer je veliki deo nje toliko sitan da ga prethodne studije nisu uspele otkriti.
Univerzitet u Baselu je u saopštenju za medije u utorak objasnio da su u prethodnim studijama čestice plastike izvađene iz mora pomoću finih mreža. Te mreže imale su veličinu mrežica od oko 300 mikrometara (trećina milimetra), ali manje čestice ne bi bile uhvaćene.
U novim analiziranim uzorcima morske vode iz Antarktičkog Weddell Sea, međunarodni istraživački tim predvođen Univerzitetom u Baselu pokazao je da je 98,33% čestica plastike bilo manje od 300 mikrometara, u studiji objavljenoj u časopisu Science of the Total Environment.
Umesto da ribaju čestice plastike iz mora mrežom, istraživači su pumpanjem morske vode u rezervoar analizirali vodu koristeći infracrvenu spektroskopiju. To im je omogućilo da otkriju čestice veličine svega 11 mikrometara, što je frakcija debljine jedne ljudske dlake.
„Istraživači su napisali u studiji da postoje zabrinutosti da ove uobičajene manje mikroplastične čestice predstavljaju značajniji rizik po život u vodi“, jer su ove vrste, prilagođene ekstremnim uslovima, posebno ranjive na zagađivače u okolini.
Prema istraživačima, još nije jasno tačno kako su mikroplastike dospjele u udaljeni Weddell Sea i da li će ikada otići iz njega. Mogući izvori uključuju plovidbu u regionu, turizam, ribolov i istraživačke svrhe ili istraživačke stanice na kopnu. Međutim, mikroplastika takođe može stići do Antarktika putem morskih struja ili atmosferskim prenosom iz drugih regiona.
Klara Leistenschneider, glavna autorka studije, izrazila je svoj optimizam u saopštenju Univerziteta u Baselu, budući da mnogi zainteresovani širom sveta vredno rade na boljem razumevanju problema i iznalaženju ideja za smanjenje zagađenja plastikom.
