Prema izveštaju Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima Evrope iz 2023. godine, manje od polovine stanovnika Beograda, tačnije 44%, zadovoljno je javnim prevozom. Ovaj podatak ukazuje na to da čak 56% Beograđana nije zadovoljno uslugama gradskog prevoza.
U poređenju sa Beogradom, rezultati iz drugih evropskih gradova su znatno bolji. Na primer, u Cirihu čak 95% učesnika ankete izrazilo je zadovoljstvo javnim saobraćajem. Slično pozitivne stavove imaju i Bečlije (91%), stanovnici Roterdama (89%) i Helsinkija (89%).
Iako Beograd nije najslabiji kada je reč o zadovoljstvu javnim prevozom na Balkanu—tu titulu nosi Tirana, gde se samo 29% ispitanika izjasnilo kao zadovoljno—naša prestonica i dalje ostaje znatno ispod proseka. U proseku, oko sedam od deset stanovnika evropskih gradova zadovoljno je gradskim prevozom, dok je u Beogradu taj procenat otprilike četiri od deset.
Istraživanje je pokazalo da Beograđani nisu zadovoljni bezbednošću, dostupnošću, učestalošću i pouzdanošću javnog prevoza, a njihovo zadovoljstvo ovim aspektima je znatno niže nego kod stanovnika drugih gradova. U tom kontekstu, Beograd se može pohvaliti time što 54% anketiranih koristi gradski prevoz, što nas svrstava među deset gradova sa najvećim procentom korisnika. Međutim, još uvek smo daleko od rekorda, koji drži Prag, gde 71% stanovnika koristi javni saobraćaj.
Zadovoljstvo gradskim prevozom snažno je povezano sa sveukupnim zadovoljstvom ljudi u gradu. Iako je Beograd na tom polju ostvario bolji rezultat, sa 69% zadovoljnih životom, i dalje se nalazi među deset evropskih gradova sa najmanjim zadovoljstvom. Na dnu tabele, kada je reč o zadovoljstvu javnim prevozom i kvalitetom života, nalazi se Palermo u Italiji.
Gradski prevoz se često smatra rešenjem za mnoge urbane probleme, kao što su saobraćajne gužve, zagađenje vazduha i štetne emisije. Ipak, javni prevoz je samo deo šire slike održive mobilnosti, koja uključuje i biciklistički saobraćaj i pešačenje.
Kada je reč o biciklističkoj kulturi, Beograd se ne može pohvaliti visokim procentom korisnika—samo 6% stanovnika vozi bicikl, a jedini grad sa lošijim rezultatom je Rim sa 5%. Takođe, u Beogradu se na tipičan dan pešači manje od četvrtine stanovništva (21%), što nas svrstava na deseto mesto među evropskim gradovima sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.
