Nakon što su dostigle dvonedeljni vrhunac, cene sirove nafte su pale u ponedeljak, dok investitori balansiraju pozicije u glavnim klasama imovine. Međutim, faktori koji podstiču rast i dalje ostaju u bliskoj budućnosti, jer geopolitičke tenzije rastu.
Rast cena i iznenadni pad
Cene sirove nafte dostigle su dvonedeljni vrhunac usled značajne eskalacije sukoba između Ukrajine i Rusije. Brent futures na ICE porasli su 5.8%, a WTI futures na NYMEX skočili su 6.3% prošle nedelje.
Međutim, tokom azijske sesije u ponedeljak, momentum rasta se usporio, najverovatnije zbog balansiranja pozicija u glavnim klasama imovine.
Michael Brown, stariji istraživač u Pepperstone London, napisao je u belešci: „Bio bih oprezan da ovde kupujem u toku rasta, radije bih izbegavao bilo kakvu premiju geopolitičkog rizika ugrađenu u cenu nafte.“
U 6:30 CET, Brent futures pali su za 0.72% na 74.63 dolara po barelu, a WTI futures opali su za 0.53% na 70.71 dolara po barelu. Ratno izazvan rast cena zlata i američkog dolara takođe su izgubili snagu, dok su cene plemenitih metala pale za 1.7%, brišući dobitke od petka, a indeks dolara se povukao sa dvogodišnjeg vrhunca, smanjivši se za 0.5%.
Geopolitičke tenzije podstiču rast cena nafte
Ukrajina je pre nedelju dana koristila američke rakete dugog dometa da bi ciljala vojnu bazu unutar ruske teritorije. Kao odgovor, Rusija je zapretila snižavanjem svoje doktrine za upotrebu nuklearnog oružja i ispalila hipersoničnu raketu na Ukrajinu, što predstavlja značajnu eskalaciju geopolitičkih tenzija između Zapada i Rusije.
Strahovi od potencijalnih poremećaja u snabdevanju dodatno su povećani, posebno ako Ukrajina napadne rusku infrastrukturu za naftu i gas. Eskalacija se može nastaviti ove nedelje, jer je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da je Ukrajina bila meta skoro 500 dronova, postavši „poligon za ispitivanje“ ruskih municija.
Srednji Istok i potencijalne napetosti
Na Bliskom Istoku, trgovci pažljivo prate rizik od odmazde Izraela na iransku infrastrukturu za naftu usred rastućih tenzija između ove dve zemlje. Prema S&P Global-u, iranski izvoz sirove nafte usporio je od oktobra.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) usvojila je rezoluciju da pritisne Iran na nove nuklearne pregovore. Očekuje se da će se Iran i evropski partneri, Nemačka i Velika Britanija, sastati ovog petka, izveštava Reuters.
Očekuje se da će stranke napredovati ka sporazumu pre nego što Trump preuzme dužnost u januaru. Predsednički izbor SAD-a se očekuje da pojača restrikcije na iranski izvoz nafte, što bi moglo dovesti do smanjenja za milion barela dnevno, ili 1% svetskog snabdevanja. Iran je treći najveći svetski rezervat nafte u 2023. godini, ali je njegova proizvodnja ograničena zbog američkih sankcija već nekoliko godina.
Rastuće kineske uvozne potrebe
Očekivanja o oživljavanju kineskog uvoza u novembru takođe su bila katalizator koji je podstakao rast cena nafte. Kineski uvoz sirove nafte mogao bi dostići 11.4 miliona barela dnevno ovog meseca zbog sniženja cena, što je treća najveća mesečna pošiljka ove godine, prema LSEG Oil Research. Izveštaj S&P Global-a pokazuje da kineska potražnja za naftom može rasti za 1.1% na 17.29 miliona barela dnevno u 2024. i povećati se za 1.7% na 17.59 miliona barela dnevno u 2025.
Kina je u septembru najavila široke mere stimulacije i stalnu implementaciju daljih mera ublažavanja kako bi podržala ekonomiju. Nedavni ekonomski podaci pokazali su da je kineski izvoz porastao za 12.7% na godišnjem nivou na 309.06 milijardi dolara u oktobru, što je najveće povećanje od marta 2023. Kineska maloprodaja, proizvodne aktivnosti i tržište nekretnina zabeležili su bolje rezultate od očekivanih prošlog meseca.
Uravnotežena slika ponude i potražnje
Uprkos optimizmu u Kini, analitičari iz Commodity Insights veruju da rastuća proizvodnja u SAD-u i Kanadi, zajedno sa povećanjem proizvodnje u OPEC+, može dovesti do uravnoteženog tržišta ponude i potražnje, neutralizujući uticaj rasta potražnje na cene.
