Godinama je Nemačka važila za neosvojivu tvrđavu evropske ekonomije, mesto gde posao čeka svakoga ko želi da radi. Međutim, najnoviji podaci koji stižu iz Nirnberga, sedišta Savezne agencije za rad (Bundesagentur für Arbeit), slikaju drugačiju, znatno sumorniju sliku. Tržište rada, koje je dugo bilo imuno na globalne potrese, sada počinje da pokazuje ozbiljne pukotine.
Broj ljudi bez posla u najjačoj evropskoj ekonomiji raste brže nego što su analitičari predviđali, a stručnjaci upozoravaju da ovo nije samo sezonski fenomen, već simptom dubljih strukturnih problema sa kojima se „motor Evrope“ suočava.
Brojke koje brinu: više od sezonskog pada
Decembar i januar su tradicionalno meseci kada nezaposlenost blago raste. Građevinski radovi staju zbog hladnoće, poljoprivreda miruje, a sezonski poslovi u turizmu se završavaju. Međutim, ono što se trenutno dešava prevazilazi uobičajenu „zimsku pauzu“.
Prema zvaničnim podacima, broj nezaposlenih je porastao značajno iznad očekivanja. Ekonomska slabost, koja već duže vreme pritiska Nemačku, sada ostavlja vidljive ožiljke na statistici zapošljavanja. Nije reč samo o tome da ljudi gube posao, već i o tome da kompanije oklevaju da zaposle nove radnike. Potražnja za radnom snagom opada, a broj otvorenih radnih mesta je manji nego u istom periodu prošle godine.
Gde je zapelo u nemačkoj mašineriji?
Zašto se ovo dešava? Odgovor je kompleksan spoj nekoliko faktora koji su stvorili „savršenu oluju“:
- Industrijska kriza: Nemačka industrija, posebno energetski intenzivni sektori i automobilska industrija, trpi ogromne pritiske. Visoke cene energije i žestoka konkurencija iz Kine (naročito u sektoru električnih vozila) naterale su gigante da preispitaju svoje planove. Kada giganti „kiju“, mala i srednja preduzeća koja ih prate „dobiju upalu pluća“.
- Geopolitička neizvesnost: Sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku i dalje stvaraju nestabilnost koja obeshrabruje investicije.
- Potrošnja: Inflacija je, iako manja nego ranije, i dalje prisutna, što znači da građani manje troše, a to direktno pogađa maloprodaju i uslužni sektor.
Andrea Nahles, šefica Bundesagentur für Arbeit, istakla je da slaba ekonomija ostavlja sve dublji trag. Kompanije pokušavaju da zadrže stručne radnike jer znaju koliko ih je teško naći (fenomen labor hoarding), ali njihova izdržljivost ima granice.
Šta ovo znači za radnike sa Balkana?
Ove vesti se sa posebnom pažnjom prate na Balkanu, odakle tradicionalno dolazi veliki broj radnika u Nemačku. Iako Nemačkoj i dalje hronično nedostaje kvalifikovana radna snaga (medicinsko osoblje, IT stručnjaci, inženjeri, zanatlije), „zlatno doba“ kada se posao nalazio bukvalno preko noći možda prolazi, barem privremeno.
Konkurencija za dobra radna mesta postaje oštrija. Poslodavci postaju oprezniji i selektivniji. To ne znači da su vrata zatvorena, ali znači da se od kandidata sada traži više – bolje poznavanje jezika i specifičnije veštine.
Zaključak
Trenutni rast nezaposlenosti u Nemačkoj jasan je signal da ni najjače ekonomije nisu imune na globalne izazove. Iako situacija još uvek nije katastrofalna u poređenju sa nekim drugim evropskim zemljama, trend je upozoravajući. Nemačka se nalazi na raskrsnici i moraće da sprovede ozbiljne reforme kako bi ponovo pokrenula svoj privredni rast. Za radnike to znači period neizvesnosti, ali i potrebu za stalnim usavršavanjem kako bi ostali konkurentni na tržištu koje se ubrzano menja. Naredni meseci biće ključni test otpornosti nemačkog modela socijalne tržišne privrede.
