Dani književnosti u Soloturnu su forum za aktuelno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj, za susrete švajcarskih pisaca iz svih krajeva zemlje, sa publikom, stručnjacima i izdavačima, uz brojna čitanja, filmske projekcije i izložbe.
Održavaju se svake godine još od 1979. godine u Soloturnu. Mediji i javnost ih doživljavaju kao najvažniji višejezični književni događaj u Švajcarskoj. Od osnivanja 1978. godine na inicijativu autora Oto F. Valter i Piter Bisel, Dani književnosti grada Soloturna razvili su se u najvažniji forum za savremeno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj.
Oni predstavljaju višejezičnu raznolikost švajcarske književnosti u različitim formatima događaja, daju piscima i čitaocima priliku da se sretnu i razgovaraju u prijatnom okruženju i nude pozornicu posebno za mlade književne talente. Književni stvaraoci iz celog sveta van horizonta četiri nacionalna jezika sastavni su deo programa. Takođe, na ovom događaju su prisutne teme koje govore o problemima i sofisticiranosti prevodilačkog posla i kako ga promovisati, ali i diskusije o političkim i kulturno-političkim temama u aktuelnim prilikama.
Tokom proteklih 40 godina, Dani književnsoti Soloturnska predstavili su oko 1.600 različitih autora i njihovih dela. Dok su autori na stranim jezicima bili samo gosti prvih nekoliko godina, programski odbor je intenzivirao međunarodni dijalog i od 1992. godine pozivao sve više pisaca iz celog sveta. Dobitnici Nobelove nagrade za književnost Džon M. Coetzee, Ginter Grass, Imre Kertesz, Herta Muller, Claude Simon i Vole Soiinka takođe su bili učesnici ove manifestacije u Solothurnu.
Program Dana književnosti u Soloturnu namenjen je podjednako zainteresovanoj javnosti i stručnoj publici. Fokus Dana književnosti u Soloturnu je „Pregled švajcarske književnosti“, koji predstavlja novitete beletristike, poezije i eseja u vidu moderiranih čitanja.
Sastavlja ga desetočlani programski odbor, gde se trećina članova (pisci i kritičari) svake godine iznova biraju. U intenzivnom višemesečnom procesu, komisija ispituje i ocenjuje aktuelnu književnu produkciju i pravi izbor koji je što obuhvatniji i reprezentativniji, u zavisnosti od vremenskog i finansijskog okvira.
Glavni program dopunjuju brojni događaji o knjigama za decu i mlade, prevodima i proširenim oblicima stvaralačkog i performativnog rukovanja jezikom u graničnim oblastima književnosti.
Aktuelni fokus je na „Zukunftsateliers“, koji od 2014. godine pokušavaju da smanje distancu između poslovanja tradicionalne književnosti i digitalnih tehnologija kroz ulazna predavanja i radionice i da vode konstruktivan dijalog.
Tokom Dana književnosti u Solothurnu autorska predstavljanja se održavaju u Landhaus Solothurn, u Stadttheater Solothurn i u Kreuzsaal-u. Izložbe se održavaju u Kunstlerhaus S11 ili u Freitagsgalerie. Sa tri čitaonice i informativnim punktom, Landhaus u Soloturnu je centar Dana književnosti. Pošto se većina događaja odvija u starom gradu Soloturna i samim tim u neposrednoj blizini jedni drugima, javnost ima priliku da prisustvuje uzastopnim događajima bez trošenja puno vremena. Prostorna blizina mesta je jedinstvena prodajna tačka Dana književnosti u Soloturnu i značajno doprinosi porodičnoj atmosferi.
Dani književnosti u Solothurnu uključuju partnere iz inostranstva na različitim nivoima u organizaciji i sprovođenju Dana književnosti. Saradnja postoji i sa Švajcarskim udruženjem švajcarskih autora (AdS), Prevodilačkom kućom Looren, pozorišnim orkestrom TOBS Biel Solothurn, Švajcarskim umetničkim savetom Pro Helvetia, Bibliomedia Švajcarske i Saveznom kancelarijom za kulturu.
Dane književnosti u Solothurnu podržava Udruženje Dani književnosti Soloturna, koje je osnovano 1978. godine sa ciljem da se uspostavi forum za aktuelno književno stvaralaštvo u Švajcarskoj, kako bi se promovisao kontakt i razmena između autora, javnosti, medija i izdavača. na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.
Upravni odbor utvrđuje stratešku orijentaciju književnih dana, zadužuje programsku komisiju za kustos emisije rada i imenuje rukovodstvo.
Ove godine među brojnim autorima na ovoj manifestaciji se pojavaio i projekat «Tekstovi bez granica» koji na scenu dovodi pisce i prevodioce koji su deo švajcarske književne scene i pišu na raznim svetskim jezicima. Uz čitanje i diskusije o ključnoj temi, oni i njihov rad postaju vidljivi i čujni na dva jezika. U 2023. fokus će biti na bosanski, hrvatski, crnogorski i srpski jezik.
U nedelju 20. Maja «TEKSTOVI BEZ GRANICA» predstavili su tri generacije pisaca: srpski prevodilac i pisac Olga Serafimovski Milenković je došla u Švajcarsku početkom sedamdesetih godina. Pesnikinja i novinarka Violeta Aleksić je došla devedesetih godina. Obe pišu na srpskom jeziku i stoga su vidljive samo dijaspori. Goran Vulović predstavlja mlađu generaciju. Rođen u Švajcarskoj, piše svoje tekstove na dijalektu o navodno bezglasnoj generaciji gastarbajtera.
Ono što je svima zajedničko je da istražuju teme sećanja, nemira i (jezičkog) identiteta „između“ i tumače ih na veoma različite načine. Dvojezično scensko veče uz rep pesme Gorana Vulovića aka MC Milchmaa i Hanesa Barfusa je izazvalo interesovanje publike koje se održalo u gradskom pozorištu Soloturna.
Muzika: Goran Vulović (MC Milchmaa) i Hannes Barfuss (Sounds)
Moderatori: Jelica Popović i Silvija Sase
Nemačka lektira: Ivana Martinović
Režiser: Zarina Tadjibaeva
Događaj u seriji Tekstovi bez granica u organizaciji Prevodilačke kuće Looren u saradnji sa Kulturmarkt Cirihom. Ovaj projekat je finansiran od strane grada i kantona Cirih, Fondacije Landis & Gir, Sviss Arts Council Pro Helvetia i Fondacije Jan Michalski. Partneri: Radio Krug (Kanal K), Alit – Verein Literaturstiftu.
