Svet globalne ekonomije i energetike upravo je doživeo novi šok, a epicentar potresa ponovo se nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama. Novoizabrani američki predsednik Donald Trump ne gubi vreme u sprovođenju svoje agresivne politike „Amerika na prvom mestu“ i najavljuje mere koje bi mogle potpuno da redefinišu trgovinu energentima.
Prema poslednjim informacijama, Trump je spreman da potpiše izvršne naredbe koje uvode drakonske carine na uvoz ruske nafte i gasa, i to u neverovatnom iznosu od čak 500 odsto. Ovakav potez više nije samo ekonomska sankcija; to je, praktično, potpuna blokada i objava totalnog trgovinskog rata jednom od najvećih svetskih proizvođača energenata.
Šta znači carina od 500 odsto?
U svetu međunarodne trgovine, carine od 10 ili 20 odsto se smatraju visokim. Carina od 500 odsto je „prohibitivna“. To u prevodu znači da Trump ne želi da napuni američki budžet novcem od ruske nafte, već želi da učini ruske energente toliko skupim da njihova kupovina postane apsolutno neisplativa za bilo koga ko želi da posluje sa SAD, ili ko koristi dolarski sistem plaćanja.
Cilj je jasan: preseći glavnu finansijsku arteriju Moskve. Ruska ekonomija se u velikoj meri oslanja na izvoz fosilnih goriva, a ovakav potez ima za cilj da drastično smanji prihode Kremlja, čime bi se, teoretski, smanjila i sposobnost Rusije da finansira vojne operacije i širi geopolitički uticaj.
„Drill, baby, drill“ filozofija na delu
Ovaj potez nije izolovan incident, već deo šire strategije koju Trump zagovara godinama. Njegova administracija planira da istovremeno sa ovim sankcijama maksimalno podstakne domaću proizvodnju. Ukidanjem ekoloških regulativa i ubrzavanjem izdavanja dozvola za bušenje, SAD planiraju da preplave tržište svojom naftom i tečnim prirodnim gasom (LNG).
Logika Bele kuće je jednostavna: ako izbacimo rusku naftu sa tržišta (ili je učinimo toksičnom za kupovinu), a istovremeno povećamo američku proizvodnju, SAD postaju apsolutni dominantni igrač. Ovo bi moglo primorati evropske saveznike, koji se i dalje bore sa energetskom nesigurnošću, da se još više vežu za američke isporuke LNG-a, umesto da traže zaobilazne puteve do ruskog gasa.
Kako će reagovati globalno tržište?
Analitičari su podeljeni oko posledica. Dok jedni pozdravljaju odlučnost da se ekonomski izoluje Rusija, drugi upozoravaju na „boomerang efekat“.
- Rast cena: Izbacivanje velikog igrača sa tržišta obično dovodi do skoka cena. Ako ruska nafta postane nedostupna, potražnja za naftom iz Saudijske Arabije ili SAD će skočiti, što bi moglo podići cenu barela na svetskim berzama.
- Preusmeravanje ka Istoku: Rusija će verovatno još agresivnije nuditi svoje energente Kini i Indiji, verovatno uz velike popuste, što bi moglo stvoriti dva paralelna tržišta nafte – jedno zapadno (skupo i regulisano) i jedno istočno (jeftinije i „sivo“).
- Inflacija: Svaki poremećaj u ceni energije direktno utiče na inflaciju, jer transport i proizvodnja poskupljuju.
Zaključak
Najava carina od 500 odsto na ruske energente predstavlja jedan od najradikalnijih ekonomskih poteza u modernoj istoriji i jasno pokazuje smer nove američke administracije. Donald Trump je spreman da koristi dolar i američko tržište kao ultimativno oružje u geopolitičkoj areni, ne obazirući se na diplomatske presedane. Iako je cilj slabljenje ruske ekonomije, ovakav potres će se neminovno osetiti na svakoj benzinskoj pumpi širom sveta. Ostaje da se vidi da li će američka proizvodnja moći dovoljno brzo da nadomesti ruske barele ili nas čeka period nove energetske nestabilnosti i visokih cena. Naredni meseci biće ključni test za globalnu ekonomiju koja se tek oporavlja od prethodnih kriza.
