Svet se nalazi na jednoj od najozbiljnijih prekretnica u modernoj istoriji. Dok se globalna scena menja brzinom koju je teško ispratiti, fokus analitičara, ekonomista i vojnih stratega usmeren je na trougao moći koji čine Vašington, Peking i Moskva. Dinamika između trojice lidera – novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina – definisaće ne samo naredne četiri godine, već verovatno i decenije koje su pred nama.
Ovo više nije klasičan Hladni rat kakvog se sećamo iz udžbenika istorije. Nema jasnih ideoloških blokova podeljenih gvozdenom zavesom. Umesto toga, svedoci smo brutalne borbe za uticaj, resurse i ekonomsku dominaciju, gde su savezništva fluidna, a interesi „goli“ i pragmatični. Povratak Trampa u Belu kuću unosi element nepredvidivosti koji i Moskva i Peking pokušavaju da dešifruju.
Trampova doktrina: transakcija iznad savezništva
Za razliku od svojih prethodnika, pa i od tradicionalne američke politike, Donald Tramp na međunarodne odnose gleda prvenstveno kroz prizmu biznisa. Njegova filozofija „Amerika na prvom mestu“ (America First) znači da su dugogodišnja savezništva, poput NATO pakta, podložna reviziji ako on proceni da SAD „preplaćuju“ svoju ulogu svetskog policajca.
Trampov povratak na scenu znači radikalni zaokret. On je već najavio agresivne carine, ne samo prema Kini, već potencijalno i prema evropskim partnerima. Njegova nepredvidivost je njegovo glavno oružje. Dok su demokrate u SAD-u gradile koalicije protiv autokratskih režima, Tramp preferira direktne, lične odnose sa „jakim liderima“. On veruje da može postići dogovore sa Putinom oko Ukrajine ili sa Sijem oko trgovine, zaobilazeći komplikovane diplomatske protokole. Međutim, ta strategija nosi ogroman rizik od izolacije Amerike i stvaranja vakuuma moći koji jedva čekaju da popune drugi igrači.
Si Đinping: ambicija u senci ekonomskih izazova
Na drugoj strani Pacifika, Si Đinping posmatra situaciju sa mešavinom opreza i oportunizma. Kina je decenijama strpljivo gradila svoj put ka statusu supersile, ali se sada suočava sa usporavanjem domaće ekonomije i demografskim problemima. Siju je potrebna globalna stabilnost da bi održao rast, ali istovremeno želi da sruši američku hegemoniju.
Odnos sa Trampom za Peking je dvosekli mač. S jedne strane, Trampove carine od 60% na kinesku robu mogle bi biti razorne za kineski izvoz. S druge strane, Trampovo povlačenje Amerike iz međunarodnih institucija i slabljenje veza sa saveznicima u Aziji (poput Japana i Južne Koreje) otvara prostor Kini da proširi svoj uticaj u regionu. Si Đinping nastoji da se predstavi „Globalnom jugu“ kao glas razuma i alternativa „haotičnom Zapadu“, gradeći partnerstva kroz BRICS i druge inicijative koje ne uključuju zapadne sile.
Putinov ulog: sve ili ništa
Za Vladimira Putina, povratak Trampa može izgledati kao poklon sa neba, ali situacija je daleko od jednostavne. Rusija je iscrpljena ratom u Ukrajini i sankcijama, te je postala mlađi partner u odnosu sa Kinom, zavisna od Pekinga u ekonomskom i tehnološkom smislu.
Putin se nada da će Tramp ispuniti obećanje o brzom okončanju rata, što bi u praksi verovatno značilo smanjenje ili ukidanje vojne pomoći Kijevu i zamrzavanje konflikta na linijama koje odgovaraju Moskvi. To bi Putin predstavio kao pobedu nad „kolektivnim Zapadom“. Međutim, Putin je svestan da je Tramp voljan da koristi i silu ako oseti da je američki interes ugrožen. Ono što Kremlj najviše želi jeste podela Zapada i kolaps NATO jedinstva, a Trampova retorika im u tome nesvesno (ili svesno) pomaže.
Trougao nepoverenja
Ono što povezuje ovu trojicu lidera jeste prezir prema ustaljenim normama liberalnog svetskog poretka, ali tu se sličnosti završavaju.
- Kina i Rusija: Iako proklamuju prijateljstvo „bez granica“, Kina je oprezna da ne bude povučena na dno zajedno sa ruskim ratnim avanturama. Si ne želi da postane parija na zapadnim tržištima koja su mu i dalje neophodna.
- SAD i Rusija: Tramp možda ima lične simpatije prema Putinu, ali američki establišment i dalje vidi Rusiju kao pretnju.
- SAD i Kina: Ovo je definisano kao ključno rivalstvo 21. veka. Tramp vidi Kinu kao glavnog ekonomskog neprijatelja Amerike.
Zaključak
Svet ulazi u period izrazite nestabilnosti gde pravila igre više ne važe, a odluke se donose u uskom krugu trojice ljudi sa ogromnim egom i suprotstavljenim interesima. Male države i tradicionalni savezi biće prinuđeni da biraju strane ili da plaćaju visoku cenu neutralnosti u ovom sukobu giganata. Dok Tramp pokušava da „razmontira“ globalizam, a Putin da sruši bezbednosni poredak Evrope, Si Đinping čeka priliku da Kinu postavi na tron kao novog globalnog lidera. Ishod ove borbe za prevlast neće samo promeniti granice na mapama, već će redefinisati način na koji globalna ekonomija i politika funkcionišu u decenijama koje dolaze. Jedino što je sigurno jeste da era predvidivosti i relativnog mira definitivno ostaje iza nas.
