U svetu koji se neprestano menja, gde se stare alijanse preispituju a nove sile uzdižu, Bliski istok ostaje epicentar globalne napetosti. U tom uzavrelom kotlu, tiho se formalizuje jedno od najznačajnijih strateških partnerstava našeg doba – savez između Saudijske Arabije, ekonomske i duhovne prestonice sunitskog islama, i Pakistana, jedine nuklearno naoružane muslimanske države i vojne sile koja uliva strahopoštovanje.
Ovaj odnos, dugo zasnovan na nezvaničnim dogovorima i prećutnom razumevanju, danas dobija sve čvršće obrise. Dok posmatramo dešavanja sa Balkana, važno je razumeti da tektonski poremećaji u tako vitalnom regionu neizbežno šalju talase koji utiču na globalnu stabilnost, cene energenata i ravnotežu snaga. Pitanje više nije da li će ovaj savez postati formalan, već kakve će posledice imati po ceo svet.
Više od prijateljstva: Koreni nesvakidašnjeg saveza
Da bismo razumeli budućnost, moramo pogledati u prošlost. Veze između Rijada i Islamabada nisu novijeg datuma; one su kovane decenijama, u vatri zajedničkih interesa i ideologije.
- Vojna saradnja: Još od 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, pakistanski vojni stručnjaci su obučavali saudijske oružane snage, a pakistanske trupe su bile stacionirane u Kraljevini kao znak podrške i odbrane. Tokom sovjetsko-avganistanskog rata, obe zemlje su, uz podršku SAD, bile na istoj strani, podržavajući mudžahedine protiv sovjetske invazije.
- Ekonomska zavisnost: Pakistan se decenijama suočava sa hroničnom ekonomskom nestabilnošću. U kriznim trenucima, Saudijska Arabija je uvek bila tu da pruži finansijsku infuziju – kroz direktne pozajmice, investicije ili odloženo plaćanje nafte. Za Islamabad, Rijad je uvek predstavljao ekonomski pojas za spasavanje.
- Zajednički identitet: Iako je reč o pragmatičnom savezu, ne treba zanemariti vezivno tkivo zajedničke sunitske veroispovesti. Saudijska Arabija, kao čuvar dva najsvetija islamska grada, Meke i Medine, uživa ogroman ugled, dok Pakistan sebe vidi kao jednog od glavnih branilaca muslimanskog sveta.
Rijadov štit, Islamabadov mač: Šta svaka strana donosi na sto?
Svaki trajan savez počiva na jasnoj računici. U slučaju Saudijske Arabije i Pakistana, interesi su komplementarni do te mere da partnerstvo čine gotovo prirodnim.
Šta Saudijska Arabija dobija?
- Vojnu dubinu i iskustvo: Uprkos milijardama dolara uloženim u najmodernije američko naoružanje, saudijska vojska nema borbeno iskustvo, brojnost i prekaljenost kakvu poseduje pakistanska. U slučaju ozbiljnog regionalnog sukoba, Pakistan nudi pristup jednoj od najvećih i najdisciplinovanijih armija na svetu.
- Ultimativni garant bezbednosti – „Nuklearni kišobran“: Ovo je verovatno najvažniji, iako nikada javno izrečen, deo dogovora. U svetlu nuklearnih ambicija Irana, Saudijska Arabija u Pakistanu vidi garanciju da nikada neće biti ostavljena na milost i nemilost regionalnom rivalu. Pakistanski nuklearni arsenal je tihi, ali moćni adut u rukama Rijada.
- Regionalni balans snaga: Partnerstvo sa Pakistanom je ključni element saudijske strategije za obuzdavanje uticaja Irana, koji se proteže od Iraka i Sirije, preko Libana do Jemena.
Šta Pakistan dobija?
- Ekonomski opstanak: Bez saudijske finansijske pomoći, pakistanska ekonomija bi se verovatno urušila. Povoljni krediti i, pre svega, sigurno snabdevanje energentima po povlašćenim uslovima, omogućavaju Pakistanu da preživi stalne ekonomske krize.
- Diplomatsku podršku: Glas Saudijske Arabije ima težinu u Ujedinjenim Nacijama i, što je još važnije, u Organizaciji za islamsku saradnju (OIC). Ova podrška je Pakistanu od neprocenjive važnosti, pre svega u diplomatskoj borbi sa Indijom oko spornog regiona Kašmira.
- Energetsku sigurnost: U nestabilnom svetu, imati pouzdanog snabdevača naftom je strateška prednost sama po sebi.
Linija u pesku: Izazovi i crvene linije partnerstva
Iako se interesi poklapaju, ovaj savez nije bez izazova. Najveći test dogodio se 2015. godine, kada je Saudijska Arabija zatražila od Pakistana da pošalje trupe za intervenciju u Jemenu. Pakistanski parlament je to jednoglasno odbio.
Ovaj potez je pokazao gde leže pakistanske „crvene linije“. Islamabad je svestan da bi direktno uplitanje u regionalne sukobe, naročito one sa jakim sektaškim nabojem, moglo da destabilizuje sopstvenu zemlju, koja ima značajnu šiitsku manjinu i deli dugu, poroznu granicu sa Iranom. Pakistan je spreman da brani teritorijalni integritet Saudijske Arabije, ali ne i da vodi njene ofanzivne ratove. To je ključna razlika između odbrambenog saveza i potpune vojne podređenosti.
Novi Bliski istok: Posledice po svet
Formalizacija i produbljivanje ovog saveza šalje nekoliko jasnih poruka:
- Smanjenje zavisnosti od SAD: Regionalne sile sve više preuzimaju sudbinu u svoje ruke, svesne da američki bezbednosni kišobran više nije bezuslovan kao nekada.
- Učvršćivanje blokovske podele: Stvara se moćan sunitski blok koji direktno parira Iranu i njegovim saveznicima, što može dodatno produbiti podele i pojačati trku u naoružanju.
- Promena u globalnoj dinamici: Snažan savez koji povezuje Zaliv sa Južnom Azijom, uz sve jači uticaj Kine u Pakistanu (kroz projekat CPEC), stvara novi centar moći koji Vašington više ne može ignorisati ili u potpunosti kontrolisati.
Zaključak
Savez između Rijada i Islamabada je brak iz interesa, sklopljen na temeljima zajedničkih pretnji i uzajamne koristi. To nije partnerstvo zasnovano na zajedničkim liberalnim vrednostima kao NATO, već sirovi geopolitički dogovor dve sile koje su potrebne jedna drugoj da bi preživele i napredovale u opasnom okruženju. Dok se finalni detalji ovog sporazuma bruše daleko od očiju javnosti, jedno je sigurno: geopolitička mapa Bliskog istoka se ponovo iscrtava, a posledice te promene osetićemo svi.
